Представљено истраживање о приградским шумама Београда

Градски секретаријат за заштиту животне средине и Институт за шумарство Београда представили су данас другу фазу пројекта „Интегрална валоризација шумских ресурса Београда”. У згради Градске управе на Тргу Николе Пашића представљено је истраживање обављено у приградским шумама: Сремачком риту, Горици, Липовици, на Авали, Трешњи, Космају, у Обреновачком забрану, Бојчинској шуми и Губеревачким шумама.

– Циљ овог пројекта је да утврдимо у каквом су стању шуме у Београду и предложимо решења за њихово боље одржавање. Дужни смо да научимо како да уредимо, штитимо, градимо и паметно искористимо наше шумске ресурсе. Ово истраживање ће бити заокружено 2008. године, када будемо завршили истраживање антропогених шума на подручју Београда – рекао је Бранислав Божовић, секретар за заштиту животне средине.

Овај пројекат је започео септембра 2005. године истраживањем градских шума: Звездаре, Бањичке шуме, Топчидера, Торлака, Кошутњака, Миљаковца, Макиша и Аде Циганлије, као и шуме уз аутопут Београд – Загреб до Сурчина.

Представљајући резултате најновијег истраживања, др Драгана Дражић, један од аутора пројекта, рекла је да у Београду тренутно има 36.000 хектара шума, од којих је 20.000 хектара у државном, а 16.000 хектара у приватном власништву. Степен шумовитости Београда износи 11 одсто.

– Степен шумовитости у Србији је 27 одсто, што значи да Београду фали још око 34.000 хектара да би достигао државни просек. Наш циљ је да за неколико година у главном граду чак 90.000 хектара буде под шумама. Очигледно је да нас све заједно очекује велики посао – рекла је др Дражић. 

Монографија о до сада истраженим шумама у Београду биће представљена у септембру.