Радмила Хрустановић посетила телефонски сервис „Халобеба”
Град jе ове године издвоjио 4.400.000 динара за рад телефонског саветовалишта за правилан одгој деце „Халобеба”, најавила је данас Радмила Хрустановић, заменица градоначелника Београда, на конференцији за новинаре у Градском заводу за јавно здравље. После конференције она је, заједно са Снежаном Стевановић, градским секретаром за здравство, посетила Дежурни центар „Халобеба” и породиљу Милену Благојевић и њену двоипомесечну бебу у њиховом дому и уручила им пригодне поклоне.
Саветовалиште је основано 3. децембра 2001. године у згради Завода и до данас је остварило 385.500 телефонских разговора, док је сајт www.halobeba.co.yu посетило више од 70.000 корисника. Град је 1. јануара 2007. године преузео бригу о овом сервису.
– Када имамо овакав пројекат, који даје изузетне резултате и покаже се оправданим и у Београду и у читавој Србији, онда је лако донети одлуку да се у потпуности преузме његово финансирање. Он је отворио могућност родитељима да лако и брзо дођу до правих информација о одгоју своје деце, а она су наша будућност. Успеху пројекта умногоме је допринео ентузијазам медицинских сестара које у центру „Халобеба” дежурају ван свог редовног радног времена. Уколико предвиђена средства за ову годину не буду довољна, град ће за рад саветовалишта издвојити још новца – рекла је Радмила Хрустановић.
Искусне патронажне и педијатријске сестре које раде у овом саветовалишту у протеклих пет година одговориле су на 310.000 позива из породица, од којих је чак 40 одсто дошло у току ноћи, а 75.500 пута су оне звале мајке и саветовале их како да негују своју децу. Оне дневно обаве око 40 позива упућених мајкама одмах по њиховом доласку кући из породилишта са најавом кућне посете патронажне сестре, односно обухвате више од 95 одсто посета патронажних сестара мајкама и бебама у кући дан после отпуста из породилишта. Анализа је показала да су најчешћа питања из породице везана за дојење, стомачне тегобе одојчади, повишену телесну температуру, акутне инфекције органа за дисање и исхрану беба.
Пошто се често дешава да нема слободне телефонске линије, па медицинске сестре истовремено одговарају на два телефонска позива, а оне имају и све мање времена за комплетно вођење потребне документације, у плану је увођење компјутерског програма за вођење евиденције позива и документације, припрема базе корисника Дежурног центра, упућивање SMS порука, увођење још једне телефонске линије, увођење регистрофона за снимање разговора, ажурирање сајта и припрема тематских предавања са стручњацима из појединих области.
Труднице и родитељи могу у било које доба дана и ноћи, током читаве године, да добију бесплатне савете путем телефона 3237-357 и 3237-358, а одговоре на своја питања могу да потраже и на поменутом сајту. По узору на саветовалиште „Халобеба”, слични центри основани су у још десет градова у Србији.
Градски завод за јавно здравље ове године реализује и програм праћења деце са потребама за посебном подршком (деца под ризиком). Циљеви пројекта су промоција одговорног родитељства и позитивног односа родитеља и деце још пре рођења детета, као и унапређење здравља породице применом едукације о здравим стиловима живота. Пројекат ће се реализовати у две фазе – телефонским позивима родитеља деце под ризиком и патронажним посетама породици, а град је за његову реализацију издвојио 1.580.000 динара.
Снежана Стевановић рекла је да је Градски завод за јавно здравље главни стратешки партнер Секретаријата за здравство, са којим је већ направљен Стратешки план примарне здравствене заштите до 2010. године. Следећи документ биће стратегија секундарне здравствене заштите, који ће бити израђен у наредних неколико месеци.