Обележена градска слава – Спасовдан
Литургијом у цркви Вазнесења Господњег и литијом улицама Београда обележен је данас Спасовдан, крсна слава Београда. У литији су учествовали Радмила Хрустановић, заменица градоначелника, председник и заменик председника Скупштине града Милорад Перовић и Зоран Алимпић, затим овогодишњи домаћин славе Зоран Луковић, чланови Градског већа, принц Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, бројни црквени великодостојници и хиљаде Београђана.
– Спасовдан представља празник свих становника Београда, без обзира на веру и националност. Први пут Вазнесење Господње слављено је 1403. године, када је деспот Стефан Лазаревић устоличио Београд за престоницу. Градска слава није слављена од 1946, а обновљена је 1992. године. Велика ми је част што сам ове године домаћин славе и користим ову прилику да свим Београђанима честитам празник – рекао је после сечења славског колача домаћин славе Зоран Луковић.
Обележавање градске славе почело је светом литургијом у Вазнесењској цркви, коју је служило осам владика, а Београђанима се обратио архиепископ охридски Јован, који је у име патријарха Павла честитао славу свим Београђанима.
– Данас престоница Србије са правом слави Спаситеља и желим вам свима да вам бог буде на помоћи и да сви уђемо у његов домострој спасења. Градским властима и онима који славе честитам славу, као и свима који су се данас окупили са жељом да вам бог подари изобиље његове енергије и просветљење – рекао је архиепископ Јован.
Литија је формирана у улици Адмирала Гепрата и кретала се улицама Кнеза Милоша и Краља Милана до Теразија, где је било прво стајање и читање молитви за здравље Београђана. После проласка литије улицама Кнез Михаиловом и Краља Петра, друго стајање било је код Саборне цркве, где су се читале молитве за поштеду од страдања и најезде туђина, против међусобног трвења, за мир и благостање.
Литија се затим вратила улицама Симе Марковића, Поп Лукином, Бранковом, Краљице Наталије и Добрињском назад до Вазнесењске цркве, где су се читале молитве у спомен свим палим јунацима Београда.
На челу литије ношен је Јерусалимски крст, затим звонца, са сваке стране жито и славски колачи, по шест барјака са централним барјаком Градске управе из 1938. године, по пет рипида, посуда са освећеном водом и босиљком, вино и по пет икона са сваке стране. Поред иконе Спасовдана ношена је и копија Тројеручице. Иза ђака и питомаца Војне академије са иконама су се кретали ђакони са кадионицама, епископи, угледни гости с домаћином славе, хорови и на крају грађани Београда.