Одржана трибина о борби против злоупотребе дрога
Трибина поводом Светског дана борбе против злоупотребе дрога, који се обележава 26. јуна, одржана је данас у Старом двору. Трибину су организовали Секретаријат за здравство и Комисија за превенцију болести зависности. Трибини су присуствовали и представници Министарства здравља, општинских координационих одбора за превенцију злоупотребе психоактивних супстанци, Светске здравствене организације, невладиног сектора и национални координатор праћења инфекције ХИВ-а и АИДС-а у региону.
– Наш основни задатак је да будемо окренути младима, да им осмишљавамо дане које проводе у основној и средњој школи и мотивишемо их да преузму одговорност за свој живот и будућност. Само ако сви заједно – породица, школа и здравствене установе – направимо добру стратегију, моћи ћемо да заштитимо младе и укључимо их у реалан живот. Град ће у наредном периоду уложити знатна средства управо у превенцију, што је лакше и јефтиније него лечити последице, које често доводе до смрти – рекла је заменица градоначелника Београда Радмила Хрустановић.
Децембра 2005. године формирана је Комисија за превенцију болести зависности, коју чине представници Завода за болести зависности, Институт за ментално здравље, Градски завод за јавно здравље, Завод за здравствену заштиту радника ЖТП Београд и локалне самоуправе. Она прати и анализира стање злоупотребе психоактивних супстанци и предлаже превентивне мере, иницира и координише рад свих досадашњих програма који се баве овим проблемом, организује семинаре и едукује о злоупотреби психоактивних супстанци.
– Посебно је важно да подстичемо домове здравља да учествују у превентивним активностима у општинама, а Секретаријат за здравство ће финансијски подстицати превентивне програме, промовисати здраве стилове живота и стварати амбијент који ће помоћи младима да праве здраве изборе током одрастања. Град је урадио прву фазу превентивног програма „Школа без дроге”, а припремамо и другу фазу. Наш циљ је да психоактивних супстанци буде што мање међу београдском омладином, па зато уводимо програме и за предшколски и млађи школски узраст, али и едукацију њихових родитеља – рекла је Снежана Стевановић, градски секретар за здравство.
На основу података Градског завода за јавно здравље и Завода за болести зависности, у Београду има скоро шест хиљада зависника, односно на сваких 1.000 становника живи три до четири наркомана. Они у просеку имају између 25 и 26 година, а помоћ лекара најчешће траже између 25. и 29. године живота. Око два одсто наркомана је млађе од 20 година, 20 одсто има између 20 и 24 године, а око 34 одсто између 25 и 29 година. Највише наркомана је 2006. године регистровано у Лазаревцу, на Звездари, Савском венцу и Палилули, а најмање у Барајеву, Сопоту и Обреновцу.
Ранијих година просечна дужина „наркоманског стажа”, то јест периода од успостављања зависности до јављања здравственим установама била је шест до седам година, а у последње време он је скраћен на годину до две дана, рекла је председница Комисије за превенцију болести зависности Јасна Дараган-Савељић. Међу регистрованим наркоманима чак 85 одсто су интравенски зависници од опијата, а са наркоманијом као пратећим обољењем умире више од 50 људи годишње. Просечна старост зависника у тренутку смрти је 35 година.
После дугог низа година у којима је забележен пораст пацијената, 2006. је пријављено мање пацијената него 2005, што може да буде резултат успешне сарадње и свесрдног ангажовања локалне заједнице, здравствених организација и невладиног сектора, али и појачаног рада на превенцији болести зависности.