Саопштење градскe управe поводом трагедије на Београдској тврђави

Tрагедија која се десила у ноћи између суботе и недеље на Београдској тврђави, када је у кавезу са медведима страдао младић Бранко Јовановић, на најдрастичнији начин поново је отворила нека важна питања везана за Зоолошки врт, пише  саопштењу градске управе.

„Потпуно је невероватно да директор Зоолошког врта Вук Бојовић ову трагедију користи за неутемељене нападе на градску власт, Завод за заштиту споменика културе, посетиоце, младе који посећују манифестације на тврђави, дакле, на све, осим што ниједном ни овим поводом не поставља питање сопствене одговорности. Питања дефинитивно морају да се поставе:

Да ли Вук Бојовић и даље, захваљујући медијској подршци, може да буде „држава” за себе? Ни са ким из надлежних институција не жели да разговора. Ни стручне организације које се баве заштитом животиња, ни ветеринарске службе, нису довољно компетентне да оцењују његов рад.

Да ли је ико знао да он у Зоо-врту држи животиње убице? Да ли су његови аранжмани са различитим ликовима који су му уступали или продавали животиње које су пре тога убијале, познате било ком другом осим њему?

Да ли је могуће да директор Зоо-врта, који на свако помињање могућности да се део Зоо-врта, управо са опасним животињама, исели из центра града, реагује псовкама, лажима, нападима? Да ли са Београдске тврђаве треба протерати манифестације, посетиоце, затворити тврђаву и држати отворен само Зоо-врт?

Град Београд је последњих година уложио стотине милиона у Београдску тврђаву. Како је могуће да не улаже ништа у Зоо-врт?

Могуће је, јер Вук Бојовић не жели ни са ким да разговара, не дозвољава улазак стручњацима Завода за заштиту споменика, представницима града, никоме.

Вук Бојовић лаже када каже да се било коме обраћао за помоћ око Зоо-врта.

Вук Бојовић никоме не полаже рачуне.

Дефинитивно ће морати! Дефинитивно ће, упркос медијској популарности, морати да одговори шта је предузео да се избегне оваква трагедија каква се десила у ноћи између 18. и 19. августа. Од кога је тражио помоћ, средства, не преко медија него регуларно, званично, законито, да се обезбеде бедеми изнад Зоо-врта? Зашто баш ти кавези немају заштитни кров? Шта је радило обезбеђење Зоо-врта, ако већ знају да се на спољним бедемима окупљају посетиоци и да су за време великих манифестација животиње узнемирене? Зашто су у таквим кавезима који су најдоступнији смештене управо животиње убице?

Да ли је Вук Бојовић изнад закона, струке, интереса града, интереса грађана?

Ненадокнадив је губитак једног младог живота. Како се то десило утврдиће надлежни органи. Али – не сме да се понови!

Најсигурнији начин да се такве трагедије избегну јесте пресељење Зоо-врта на другу локацију, а на постојећој задржавање само дела ситних животиња, или већ оних којима не смета толико да живе у центру града.

Вук Бојовић ће морати да схвати да то што је добро за њега лично није добро ни за људе ни за животиње. Све остало је халабука Вука Бојовића. Ако није спреман да штити људске животе и хумано се односи према животињама, нека иде”!