У општинским управама број запослених мањи за трећину

Борба Града Београда за мању и оперативнију администрацију се захуктала, а њен ефекат је да су у од 2005. године 874 радника напустила општинске управе уз отпремнине, рекао је данас за БЕОИНФО Јасенко Лазовић, члан Градског већа и председник Комисије за утврђивање критеријума броја запослених у градским општинама.

Предвиђено је да до 2008. године општинске управе напусти још око 240 запослених, односно укупно 1.120 радника колико је Комисија утврдила да су вишак или њихов посао делимично није у складу са надлежностима општина.

– Комисија је од градоначелника добила задатак да анализира и предложи мере да се направи јефтинија и оперативнија општинска управа. Све градске општине су у потпуности испуниле критеријуме које смо предложили и до предвиђеног рока ћемо број од 3.290 запослених смањити на 2.170 радника. Општине Врачар и Звездара су већ сад на нивоу предвиђеног броја запослених, док је из општинских управа у којима је до пре неколико година број запослених био драматично већи од потребног, као што је то био случај у Земуну и Палилули, отишао велики број радника – рекао је Лазовић.

Утврђујући потребан броја запослених Комисија је општинске управе поделила у три категорије. У првој категорији су уско градске општине – Савски венац, Врачар и Стари град, и оне због малог броја грађана који живе на њиховој територији треба да имају до 160 запослених.

– На њиховим територијама Град Београд са својим надлежностима решава велики део проблема, тако да им је улога знатно другачија од улоге приградских општина, које имају своје специфичности. Приградске општине су добиле квоту до 120 запослених, а Барајево и Сопот већ сада имају испод 100 запослених и одлично обављају свој посао. Радећи систематизацију запослених по одељењима и службама предложили смо појединим приградским општинама да повећају број радника у комуналној и грађевинској инспекцији, како би покрили територију која је доста разуђена. Наравно, ово неће бити постигнуто повећањем укупног броја запослених, већ рационализацијом у оквиру утврђене квоте – рекао је Лазовић.

За општине средњег типа, које имају и градски и приградски део – Чукарицу, Палилулу, Вождовац, Раковицу, Нови Београд, Звездару и Земун утврђена је квота до 180 запослених. Анализом рада сваке службе и сваког радног места комисија је утврдила да многе послове општине могу да обављају и ангажовањем трећег лица, па је предложено да на буџету општина буду само послови који директно произлазе из њихових надлежности.

Месне заједнице су, нажалост, пример старог начина функционисања у новим околностима, јер је  њихов статус доведен до апсурда изменама закона 1994. године. Премда грађани, поготову у приградским општинама, доживљавају месну заједницу као место из којег би требало да се покрећу ствари, а чак можда и решавају одређени проблеми, њихове надлежности практично не постоје. Из ранијег периода остала је ситуација да је у месним заједницама запослено једно или двоје који немају никакву надлежност већ само преносе информације, рекао је Лазовић.

– Сматрам да смо у борби са бирократијом као градска управа показали озбиљност, али су и општинске управе доследно и озбиљно спровеле наше критеријуме, без било каквог мешања политике у овај посао. На тај начин је решен својеврсан парадокс да град, који има велике надлежности у односу на општине, имао у једном тренутку у градској управи знатно мање запослених него све градске општине заједно. То је био прави показатељ да однос надлежности и систематизација радних места није био усаглашен – рекао је Лазовић најављујући да ће град наставити рационализацију радних места и у самој градској управи.