Заједничка борба за очување Дунава

Београд ћемо у у наредних три до пет година довести на Дунав, најавио је главни архитекта града Ђорђе Бобић на конференцији за новинаре одржаној на броду „Сирона” поводом другог међународног истраживања Дунава. Највећа светска речна истраживачка експедиција у 2007. години, коју организује Међународна комисија за заштиту реке Дунав, окупила је 18 научника из осам подунавских земаља.

Међународни тим је са три брода за узорковање, међу којима је београдски „Аргус” главно истраживачко пловило, пошао 14. августа из Регенсбурга у Немачкој перма делти у Црном мору. На путовању дугом 2.375 километара биолози и хемичари прикупљају што поузданије информације о квалитету воде и загађености Дунава и његових притока.

Добијени резултати биће стављени у најсавременију и најнапреднију базу података и представљаће утемељену подлогу за предузимање мера заштите Дунава. Ови подаци ће се упоредити са онима који су прикупљени 2001. године, приликом првог истраживања. Сада се снимају додатни параметри, број станица на којима се узимају узорци знатно је већи и снимају се и притоке, што није рађено 2001. године.

Прва поређења показују да ова велика река и даље има разноврстан биодиверзитет и ретке врсте животиња, али да се повећава и количина биолошког и микробиолошког загађења, као и присуство тешких метала, нафте и пестицида. Заједнички закључак организатора пројекта је да ипак охрабрује повећана свест о потреби заштите Дунава у свим подунавским земљама.

– Дунав у последњих педесет година, осим земунске обале и Ратног острва, није искоришћен на добар начин. У последњих неколико година град улаже велике напоре да се овај огромни ресурс интегрише у живот града. Тренутно се сређује земунска обала испод Гардоша у дужини од 500 метара и Ратно острво, а радимо и велики план уређења обале од марине „Дорћол” до Аде Хује. Овај велики и значајан посао радићемо заједно са републичким институцијама, а овогодишње истраживање Дунава један је од капиталних потеза и Град Београд стоји на располагању свима који у њему учествују – рекао је Бобић.

Генерални секретар Међународне комисије за заштиту Дунава Филип Велер рекао је да је то „најмеђународнија” река на свету и захтева кооперативну бригу свих земаља на његовом очувању. Вођа истраживачког тима Бела Чањи најавио је да ће научници обавити 250 хемијских испитивања, као и биолшка истраживања водених заједница као што су фитопланктон и микрофите, па и инсеката, бескичмењака, ракова и риба.

Поред микробиолошких и хидроморфних мерења и узорковања ерлифтом, које се користи за велике дубине, тим испитује и седименте и чврсте честице, које Дунаву дају препознатљиву боју.