Представљен рад Саветовалишта за превенцију алкохолизма

У Институту за ментално здравље данас је представљен рад Саветовалишта за алкохолизам у Пауновој 2 на Бањици. Саветовалиште је до сада радило са 123 клијента, а Секретаријат за здравство подржао је овај програм са 2,3 милиона динара.

– Град је у 2007. години као приоритетне препознао програме усмерене према нашим млађим суграђанима, а један од четири велика пројекта је превенција злоупотребе алкохола међу младима. У оквиру овог пројекта отворено је саветовалиште у Институту за ментално здравље, а у плану је оснивање мреже саветодавних центара за алкохолизам на локалном нивоу, односно у свим београдским општинама и месним заједницама. За реализацију ових пројеката предвиђена су средства у буџету за идућу годину, а посебан акценат ћемо ставити на превенцију злоупотребе коцке и интернета – рекла је др Злата Баљошевић, помоћник градског секретара за здравство.

Неуропсихијатри, специјални педагози, медицински сарадници и више медицинске сестре у Саветовалишту раде сваког радног дана од 16 до 20 часова. У перспективи је одржавање трибина и радионица на територији општина Раковица, Чукарица и Врачар, као и повезивање са саветима родитеља основних и средњих школа. Сарадња ће бити остварена и са медијским кућама, како би информације о раду Саветовалишта и даљем ширењу мреже саветодавних центара биле широко доступне јавности, рекла је Даница Бошковић-Ђукић, специјални педагог.

Особе које пружају помоћ у Саветовалишту за алкохолизам су стручњаци различитих профила, посебно едуковани за саветодавно-едукативни рад са појединцем, породицом и породично-социјалном мрежом на раном препознавању алкохолизма и ризика за његово настајање, као и даље упућивање на евентуални третман.

–У Саветовалишту се алкохолизам не лечи и не дијагностикује, јер се те процедуре обављају у диспанзерским и клиничким одељењима за лечење алкохолизма, већ се члановима породице особе зависне од алкохола дају савети како да је наведу да се укључи у програм лечења – рекла је др Вера Трбић, неуропсихијатар Института за ментално здравље.

Стручни савет могу да добију сви Београђани, без обзира на полну, старосну или образовну карактеристику. Услуга је потпуно бесплатна, а особа која долази на саветовање не мора са собом да понесе ни личну карту ни здравствену књижицу. О сваком доласку и сеанси се води посебан протокол, а сеансе се одржавају догод стручњаци у сарадњи са породицом не успеју да наговоре овисника о алкохолу да се подвргне лечењу.

На глобалном нивоу алкохолизам оставља много више жртава него злоупотреба психоактивних супстанци, а процене европских здравствених институција говоре да овисника о алкохолу има 3 – 5 одсто у односу на читаву популацију, док међу мушкарцима има чак 15 одсто алкохоличара. Највећи је проблем што је алкохол све мање социјално видљив, па је и клиничка слика алкохолизма знатно озбиљнија него што се на први поглед чини. Зато је превасходни задатак стручњака окупљених око Саветовалишта управо да се алкохолизам што раније уочи и да се особа зависна о акохолу што пре упути на лечење, рекао је неуропсихијатар др Петар Настасић, начелник Клинике за болести зависности.

Лечење алкохоличара траје најмање годину дана, а успешно се излечи 70 до 80 одсто оних пацијената који кроз читав процес прођу са својом породицом. Највећи је проблем што велики број овисника одустане од лечења још на његовом почетку, али зато охрабрује то што прво лечење даје најбоље резултате. Од коликог су социјалног значаја превенција и сузбијање алкохолизма говори и податак да уз једног зависника пати још три до пет особа у његовом окружењу.

Алкохол је „кућна дрога”, лако доступна младима и они је конзумирају у сваком облику и на сваком месту. Данас је он мање популаран него раније, тако да је његова опасност пре свега у томе што великом броју младих људи алкохол представља само увод у злоупотребу психоактивних супстанци, рекао је др Петар Настасић.

Подаци показују да свака четврта породица има проблеме који су последица употребе алкохола, као и да се око 25 одсто пацијената у болницама лечи од последица насталих злоупотребом алкохола. Више од 40 одсто саобраћајних незгода проузроковали су возачи под дејством алкохола, а они и чешће подлежу повредама. Особе зависне од алкохола 16 пута више од других умиру због падања, око 10 пута више приликом пожара или су жртве дављења. Особе под дејством алкохола чешће чине агресивне инциденте, а посебно насиље у кући и злостављање деце.