Разговор о Стратегији развоја Београда

У Старом двору данас је разматран преднацрт Стратегије развоја града Београда коју израђује градска Комисија за припрему стратешког плана града у сарадњи са Палго центром. У раду градске комисије, којом руководи Радмила Хрустановић, помоћник градоначелника за развој и међународну сарадњу, укључени су градски секретаријати, комунална предузећа, општине, Привредна комора Београда, стручни тимови за различите области чији рад координира Палго центар. У раду на изради Стратегије учествују, такође, и страни експерти.

 – Овом стратегијом, која се припрема већ годину дана, утврђује се основна визија развоја града Београда која подразумева његово уздизање на виши ранг метрополитенских градова и престоница Европе према мерилима модерне економије и напредне технологије, место где ће грађани живети сигурно, безбедно и у здравом окружењу. Стратегија разматра економски и социјални развој, градску инфраструктуру, саобраћај и транспорт, животну средину, физичку структуру и идентитет и управљање градом. У изради ове стратегије консултовани су главни актери у развоју града, стручњаци са домаћих универзитета, међународни експерти а обављена су и различита анкетирања грађана – каже Зоран Алимпић, вршилац дужности градначелника Београда.

 Ово је прва стратегија која се прави за Београд. Суштински разлог њене израде је неопходност града да утврди циљеве и правце свог развоја на основу којих ће моћи да буду дефинисани конкретни пројекти за реализацију у наредних четири до пет година. То су пројекти са којима ће град да уђе у ангажовање сопствених средстава, средстава Републике Србије преко Националног инвестиционог плана и преко средстава претприступних структурних фондова, а касније и структурних фондова Европске уније.

У радној верзији документа се оцењује да је Београд у критичном периоду на крају двадесетог века изгубио ранг једне од европских метропола и драстично искључен из процеса европских интеграција,  у коме су се са мање или више успеха нашле све друге  метрополе. Истовремено, у периоду рехабилитације стекао је епитет најперспективнијег града јужне Европе, што представља изазов да се то и докаже. 

– Град Београд се данас налази на четвртом нивоу метрополитенских подручја Европе, што је најнижи ниво. Стратегијом, међутим, ми покушавамо да му обезбедимо пут ка вишем нивоу и нудимо правце да се то постигне у некој реалној будућности. Када ће то бити, умногоме зависи од политичке ситуације, начина управљања и политичке воље да се ти циљеви достигну, али не само на нивоу града. Многе ствари у развоју града Београда зависе и од сарадње са републиком,  јер ће та сарадња у неким елементима бити од судбинског значаја за развој Београда, с обзиром на то да република још увек има велику надлежност над градом. У стратегији коју ћемо завршити до краја децембра покушаћемо да дефинишемо и циљеве и концепцију, али и стратешке приоритете, односно мере и инструменте за спровођење и реализацију тих приоритета – каже проф. др Борислав Стојков, сарадник Палго центра.

Да би град могао са поузданошћу да дефинише своју стратегију, неопходни су правни инструменти, односно закони које Република Србија треба да донесе у интензивном поступку, али се још не зна њихова суштина (Закон о главном граду, Закон о регионалном развоју, Закон о локалној самоуправи, Закон о враћању имовине итд.).

У тексту овог нацрта истиче се да је за развој Београда од великог значаја и јаче повезивање и већа територијална кохезија града са приградским општинама, утврђивањем пројеката који ће да појачају ту кохезију, и код грађана, институција, као и да код инвеститора створи свест да Београд није само град, већ и читава територија која обухвата осам урбаних центара. Неопходна је, такође, и сарадња са регионалним окружењем, које представљају општине Панчево, Смедерево, Смедеревска Паланка, Уб, Пећинци, Рума, Стара Пазова, са којима би Град Београд требало да оствари функционалну везу и договор око великих пројеката.