Представљена прва фаза Студије београдског приобаља

У Старом двору данас је представљена прва фаза Студије београдског приобаља, коју је урадио тим Урбанистичког завода Београда. Презентацији су присуствовали Зоран Алимпић, вршилац дужности градоначелника Београда, Ђорђе Бобић, главни архитекта града, директор Урбанистичког завода Београда Антоније Антић, као и Вељко Димитријевић, помоћник директора Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе”. – Обале Саве и Дунава у делу који припада Београду дуге су више од 200 километара. Приобаље Београда је велико благо и ми много тога можемо да учинимо да искористимо те географске предности. Пре тога, међутим, треба паметно и промишљено да направимо стратегију шта и како можемо да урадимо да не бисмо нешто од тог блага покварили – рекао је Алимпић. Према његовим речима, прва фаза студије пре свега утврђује шта све обухвата београдско приобаље, али и сагледава какве су све природне, културне, историјске, привредне и друге могућности и аспекти београдског приобаља. Она ће бити основа за даље урбанистичко планирање нових и обнову старих садржаја, као и за стратешку пројекцију будућности Београда, која ће га максимално спустити на обале и обезбедити му да се у потпуности искористе могућности које његов географски положај пружа. Зато ова студија има велики значај за Београђане и Београд и зато је Градска управа финансирала овај пројекат. – Обале су фантастичан београдски ресурс и ова студија управо има задатак да тај простор артикулише. Много тога је рађено на обалама и у даљој и у ближој прошлости, велики је број планова и иницијатива, али сада први пут покушавамо да све то објединимо. Тек сада покушавамо да разумемо шта је од тога употребљиво, шта смо добро урадили, а где смо погрешили. Управо прва фаза треба да покаже вредности овог простора и предложи правце развоја – рекао је Бобић. Град ће са овим послом наставити и он ће резултирати целовитим урбанистичким планом, који ће јасно дефинисати техничке, водопривредне и услове заштите животне средине, као и начин коришћења простора врло јасним критеријумима. На тај начин припремиће се терен за све будуће иницијативе, а треба имати у виду да приобаље постаје веома интересантно и за инвеститоре, али и као јавни простор. Ова студија треба Београду да омогући примену правила која Европа прописује када су у питању значајни водни токови, а посебно Дунав. Циљеви прве фазе студије били су и прецизирање границе уже и шире зоне приобаља, утврђивање постојеће планске документације, природних и створених карактеристика, односа територије и акваторије, сагледавање ограничења и потенцијала простора, идентификовање критичних тачака у простору које га деградирају и онемогућавају или отежавају коришћење обала и акваторије. – Студија о приобаљу ће бити основа и за даље планове у области заштите животне средине. Град већ брине о заштити Ратног острва као оази природе у срцу града, изворишту Макиш и Ади Циганлији, а разматра и коришћење обала Дунава за нову луку, сређује Чукарички рукавац, Топчидерску реку и унутрашње токове Београда, припрема уређење Аде Хује и многе друге активности – рекао је Бранислав Божовић секретар за заштиту животне средине. Приликом израде прве фазе студије као важни потенцијали приобаља уочени су простране, разноврсне и вредне природне целине и велико и значајно културно наслеђе града, али је закључено и да приобаље углавном није адекватно искоришћено. Руководилац ауторског тима Александра Тилингер истакла је да је најлошије искоришћено приобаље у централној градској зони. Београдско приобаље се у ужој зони простире на 5.590, а у широј на 16.950 хектара, док акваторија обухвата 3.300 хектара.