Космај и Авала под трајном заштитом

Авала ће крајем недеље ући у статус трајне заштите и заједно са већ заштићеним Космајем постати бисер Београда, најавио је градски секретар за заштиту животне средине Бранислав Божовић на данашњој конференцији за новинаре у Старом двору поводом Светског дана бриге о планинама.

На конференцији су представљени програм Градске управе на заштити планина Београда, пројекти развијања планинарског спорта и рекреације и активности Планинарског савеза и планинарских друштава Београда. О климатским променама у свету и код нас говорио је Момчило Живковић, директор Агенције за заштиту животне средине Републике Србије. Конференцији је присуствовала и Радмила Хрустановић, помоћник градоначелника за међународни развој и сарадњу.

После представљања програма приказан је филм „Застава града Београда на врховима планина света” у ком је приказано како је Градска управа у последњих неколико година подржавала изванредне експедиције београдских планинара.

– Планине су изузетно важни екосистеми, који утичу на ширу околину много више него што мислимо. То важи и за две београдске планине, Авалу и Космај, које су фактори проветравања речних долина које се спуштају низ Топчидерску реку и друге потоке. Србија је брдско-планинска земља и она мора да брине о томе да температура расте. Градска управа већ размишља о томе и ставља под заштиту Космај и Авалу. Елаборат је урадио Завод за заштиту природе, који је урадио и елаборате заштите за Ратно острво и друга заштићена подручја Београда – рекао је Божовић.

Према његовим речима, Авала ће бити изузетно значајна за све програме рекреације и спорта, али и постојећих природних вредности. Она је препуна извора, природних чесама, планинарских стаза, зона за рекреацију и спорт и објеката лепих за боравак. Што се Космаја тиче, општине Сопот и Младеновац су се придружиле Градској управи у бризи о њему. На Космају су стазе већ уређене, постављају се и клупе и сеници, шума се одржава читавим подручјем, а планина је окружена и дивним манастирима средњег века.

Драган Ћирић из Секретаријата за спорт и омладину је подсетио да град од 2003. године интензивније прати дешавања у планинарству и помаже све пројекте од интереса за град. Од 2000. године више од 1.000 планинара је успело да се попне на планинске масиве изнад 3.000 метара, што је велики успех планинарских друштава у оквиру Планинарског савеза Београда. Походи на Елбрус, Мон Блан, Аконкагву, Килиманџаро, Денали, Хималаје и друге врхове и планине реализовани су управо под покровитељством Градске управе. Град ће наставити да прати дешавања у планинарству Београда, али и реализовање бројних програма на Авали током летњег и зимског распуста, када се велики број ђака уз стручњаке упознаје са природом, екологијом, оријентирингом и свим другим што планину чини лепом.

Планински екосистеми Србије су природне ризнице и резерве природних вредности, у њима се налазе сва изворишта домаћих река. Авала и Космај се одликују специфичним биодиверзитетом, условиле су микроклиматске карактеристике ширег подручја Београда, прави су шумски расадници и заштитни бедеми. Ове две планине представљају и значајне природно-историјске пределе Србије.

Авала је најсевернија шумадијска планина висока 506 метара и стављена под заштиту као предео изузетних одлика. Шумску вегетацију чине храст медунац и китњак, црни јасен, сладун, цер и граб са костриком, буква, црни и бели бор. Планина има мноштво лековитог биља, шумског воћа и јестивих гљива. Лежишта минералних сировина познате су од давнина – највише има живе, олова, цинка и сребра, а на Авали се налази једино лежиште цинабарита у Србији. У њеној близини је 1894. године откривен нов минерал смарагдно зелене боје назван авалит. На планини се налазе бројни споменици историје српског народа, међу којима се истичу споменици Незнаном јунаку, Васи Чарапићу и руској војној делегацији.

Космај је висок 626 метара и такође је стављен под заштиту као предео изузетних одлика. Живи свет чини 550 врста биљака, сврстаних у 298 родова и 74 фамилије. Флору Космаја чини и велики број реликтних и субендемичних биљака, гљива и јестивог и лековитог биља. На планини доминирају изданачки храст и буква, као и засађене четинарске шуме. Регистроване су 24 врсте гмизаваца и водоземаца, 51 врста сисара, 96 врста птица. Главне културно-историјске вредности су манастири Павловац и Тресије, цркве Светог Петра и Павла и Свете тројице, као и заштићено археолошко налазиште Кастаљан.

О Авали и Космају стара се ЈП „Србијашуме”.