Зоран Алимпић обишао бунар и објекат са хидрогеотермалним системом грејања

Зоран Алимпић, в.д. градоначелника Београда, обишао је данас истражно-експлоатациони бунар и објекат са хидрогеотермалним системом грејања у оквиру топлане „Коњарник”. Хидрогеолошко-хидрогеотермална истраживања на подручју ове топлане трајала су од октобра 2006. до октобра 2007. године, у оквиру чега су изграђени бунар дубине 115 метара и објекат површине 220 квадратних метара у ком је инсталиран нискотемпературни систем грејања.

Изведени дуготрајни тест црпења из бунара је показао да се из њега може добити количина воде од око 100 кубних метара на дан, температуре од око 19 степени Целзијуса. Номинална расположива енергија ове воде је виша од 50 киловата, што омогућава грејање објекта од више стотина квадратних метара. У новоизграђеном објекту у кругу топлане „Коњарник” исталиран је систем за загревање и хлађење просторија, при чему се користи зидно панелно грејање у комбинацији са топлотном пумпом. Топлотна снага пумпе је 25 киловата, а ангажована снага седам киловата. Температура воде у панелима је 36 до 37 степени Целзијуса.

Овакав начин грејања у односу на класичне системе (радијаторско грејање) штеди 30 одсто енергије, а чак и до 75 одсто у комбинацији са топлотном пумпом везаном на бунар, какав је примењен у топлани „Коњарник”.

– Премда је овај пројекат наизглед мали у односу на обим посла „Београдских електрана”, он је веома значајан јер је то први пут у Београду да се геотермална енергија користи на овакав начин. Веома је важно да користимо наше обновљиве изворе енергије, који су еколошки чисти, трајни и не морамо да их увозимо. Београд располаже великом количином геолошке топле воде која може да буде искоришћена и ово је само почетак тог процеса – рекао је Алимпић.

Сва комунална предузећа и сви други који намеравају да користе ову технологију могу да рачунају на финансијску подршку града, јер је интерес и Београда и Србије да што пре почну да се користе обновљиви извори енергије. Град ће финансирати и пројекте који се односе на коришћење сунчане енергије и ветра, као и побољшања изолације зидова и прозора у зградама, јер то појефтињује грејање и штеди енергију која је све скупља. То је нешто у шта су сви модерни градови и државе спремни да улажу, рекао је Алимпић.

Топлане у Београду су до сада користиле искључиво фосилна горива и обновљиви извори енергије нису били заступљени. Потенцијал коришћења обновљивих извора енергије код нас је изузетно велики, јер се у склопу даљинског грејања може користити соларна енергија, геотермална енергија, спаљивање биомасе и смећа, отпадна топлота из индустријских процеса и енергија добијена из канализације. Примена обновљивих извора енергије у склопу постојећих или нових топлана знатно доприноси одрживом развоју – зависност од фосилних горива се смањује, добија се уштеда емисије угљен-диоксида, а услед топлификације долази до гашења котларница и бољег квалитета ваздуха у граду.

Директор ЈКП „Београдске електране” Владимир Марковић најавио је и да ће ово предузеће ускоро добити студију изводљивости о постављању соларних колектора у топлани „Церак”. Већ је урађена студија изводљивости о изградњи топлотног извора у Крњачи који би, као погонско гориво, користио сојину сламу, а у оквиру топлане „Нови Београд” гради се нова управна зграда „Београдских електрана” површине неколико хиљада квадратних метара, која ће бити грејана геотермалном енергијом. Коришћење геотермалне енергије ускоро ће бити примењено и у хотелу „Љиг” (који је у саставу „Београдских електрана”).