Побољшан квалитет животне средине у Београду

У Старом двору данас је представљен годишњи извештај о стању животне средине у Београду. Публикацију са свим релевантним подацима из ове области сачинили су стручњаци Секретаријата за заштиту животне средине, Градског завода за јавно здравље и Регионалног центра за животну средину за централну и источну Европу.

– У Нацрту стратегије развоја Београда заштита животне средине налази се у првом поглављу, и то је довољан доказ колико градске власти брину о овој области. Свесни смо да без очувања здраве околине ни други зацртани приоритети неће моћи да буду остварени. Београђани треба да знају да надлежне службе свакодневно прате ниво загађености и буке у животној средини и да смо у случају еколошких инцидената спремни да брзо реагујемо – рекао је Зоран Алимпић, в.д. градоначелника Београда.

Бранислав Божовић, секретар за заштиту животне средине, истакао је да је у овој области у Београду у последњих неколико година направљен значајан помак.

– Уклањањем радиоактивног отпада из Онколошког института и демонтирањем више од 280 радиоактивних громобрана, радиоактивних елемената у Београду сада има мање него раније. Остали су нам проблеми загађења ваздуха и буке, који махом потичу из саобраћаја. Очекујемо да држава брже реагује доносећи прописе који ће онемогућити коришћење старих аутомобила, стварање дивљих депонија, али и градњу станова од лоших материјала – рекао је Божовић.

Секретаријат за заштиту животне средине уклониће ове године још око 70 радиоактивних громобрана и прогласити Кошутњак и Топчидер за заштићена природна добра. Током прошле године овај статус добили су Авала, Академски и Пионирски парк.

Представљајући рад „Управљање ризиком и одговор на удес у Београду”, директор Градског завода за јавно здравље Слободан Томовић рекао је да је током претходних пет година у еколошким инцидентима погинуло петоро људи, а више до 70 је повређено. Годишње се у главном граду догоди од 5 до 10 хемијских акцидената. Опасне материје најчешће су нафта и њени деривати, амонијак и киселине и базе.

– У 62 одсто случајева узрок несрећа је људски фактор, у 20 одсто кривац је застарела опрема, док  је 11 одсто инцидената изазвано грешком у пројектовању или дизајну. У Београду је проблем и то што не постоји постројење за уништавање опасног отпада, већ се он само складишти и понекад извози. Градске службе, првенствено Центар за обавештавање, као и Ватрогасна бригада МУП-а Србије, Хитна помоћ, Мобилна екотоксиколошка екипа и Центар за контролу тровања спремни су да веома брзо реагују али мислим да је неопходно да се на републичком и градском нивоу формирају управе за ванредне ситуације – рекао је Слободан Томовић.

Еколошки стручњаци ускоро ће израдити „Мапу хазарда Београда”, која ће садржати све потенцијално опасне изворе загађења.