Приказани филмови „Велико ратно острво” и „Скривено благо”
Приказивањем филмова „Велико ратно острво” Марка Караџића и „Скривено благо” Николе Лоренцина данас је у Старом двору обележен Светски дан заштите животне средине. Пројекције филмова су организовали Секретаријат за заштиту животне средине и ЈКП „Зеленило – Београд”, а присуствовали су в.д. градоначелника Београда Зоран Алимпић, градски секретар за заштиту животне средине Бранислав Божовић, директор ЈКП „Зеленило – Београд” Радован Драшкић и представници институција и удружења грађана који се баве овом облашћу.
Овогодишњи слоган Дана заштите животне средине је „CO2 – променимо лошу навику”.
– Сви они који се брину о заштити животне средине заправо спасавају читав свет јер њено угрожавање не зна за границе. Емисија угљен-диоксида, која је овогодишња тема Дана заштите животне средине, угрожава читаву планету, па је веома важно да информишемо грађане да свако од нас, штедљиво трошећи енергију, може да утиче на смањење емисије угљен-диоксида као једног од највећих проблема које свет данас има. Снимање оваквих филмова је веома важно управо да бисмо повећали свест грађана када је у питању заштита животне средине, будући да од успеха овог посла вероватно зависи и судбина будућих генерација – рекао је Алимпић.
Град чини све што је у његовој моћи да очува животну средину и већ осам година отклања последице човековог немара према природи и подиже систем њене заштите. Он данас може да се похвали капиталним захватима у комуналним службама, попут топлификације, уређења канализације, великих акција чишћења, сталне контроле и надзора, управљања саобраћајем, масовног уклањања радиоактивних извора зрачења, уређења зелених површина и пошумљавања и многих других акција.
– Град је ушао у систем планирања и урбаног и привредног развоја, одавно запуштену комуналну зоохигијену враћа у ред, контролише штетне организме уз бригу о еколошкој равнотежи, сарађује са научним институтима и факултетима. То је леп доказ озбиљности Градске управе у намери да очува животну средину – рекао је Божовић.
ЈКП „Зеленило – Београд” се свакодневно брине о изгледу и очувању зелених површина у Београду, али и заједно са Републичким заводом за заштиту природе ради на томе да се велики број зелених површина и предела стави под заштиту државе. У том послу се посебно поноси Великим ратним острвом, за које је постојало много пројеката да се претвори у вештачко острво са забавним садржајима. Град се определио за то да га очува у садашњем стању, као заштићено природно добро и зелену оазу у чијем средишту постоји језеро Галијаш. ЈКП „Зеленило – Београд” је уредило острво и обновило канал који у Галијаш доводи воду, тако да Ратно острво сада живи током целе године, рекао је Драшкић.
Велико ратно острво је априла 2005. године Скупштина града прогласила природним добром изузетних одлика и ставила га под заштиту ради очувања живописних пејзажних обележја и ненарушених станишта природних реткости, ретких и угрожених птица мочварица, као и ради заштите репрезентативне морфолошке и геолошке творевине – речног острва.
Површина Ратног острва је 211 хектара, а у заштићеном природном добру утврђене су три зоне заштите: зона заштите природе, која има карактер специјалног резервата природе и обухвата зону приобаља острва, зона рекреације, која обухвата унутрашње делове острва и зона туризма, која обухвата плажу „Лидо” са планираним проширењем.
Добро очувана и разноврсна мочварна вегетација на Ратном острву условљава опстанак великог броја птица селица и станарица. На овом подручју може се опазити око 200 разних врста птица, од којих је велики број под заштитом међународних конвенција о очувању. Богатство дендро и васкуларне флоре омогућава и богатство рибљег света у водама Дунава, што је посебно значајно јер су неке од ових врста риба битне за исхрану и опстанак појединих заштићених врста птица.
Велико ратно острво има изузетан положај јер се са њега пружа поглед на четири просторно-временске панораме: Нови Београд, као модеран град, стари Земун из 18. и 19. века, Калемегдан из доба средњег века и Банат, као нетакнуту природу.
Посетиоци ће са овим природним добром моћи боље да се упознају када се изгради визиторски центар, који ће бити смештен у западном делу канала Галијаш. То ће бити велика двоспратна сојеница од природних материјала, углавном дрвета. На првом нивоу налазиће се галерија на отвореном, где ће школарци моћи да уживају учећи под ведрим небом. Поред галерије, у затвореном делу центра биће смештена лабораторија и магацин, а спаваоница ће бити унутар крова направљеног од трске. На објекту ће се налазити торањ – осматрачница, висок 20 метара, са кога ће се пружати поглед на канал Галијаш и на још неоткривене делове острва.
У плану је и организовање еколошких кампова за студенте и средњошколце.