Представљена Стратегија развоја трговине у Београду

Стратегија развоја трговине у Београду представљена је данас у Старом двору. О стратегији су говорили Зоран Алимпић, в.д. градоначелника Београда, Јасенко Лазовић, члан Градског већа и професор Стипе Ловрета, руководилац и редактор пројекта. Овај документ је израдио стручни тим Економског факултета у Београду, а посао је финансирао Секретаријат за привреду.

– Град је пре неколико месеци јавности представио нацрт Стратегије развоја Београда, из које произилазе и друге секторске стратегије, веома важне за одређивање будућности нашег града. Њих раде стручни тимови које ангажује град да бисмо знали какве одлуке у наредним годинама треба да доносе скупштина града и извршна власт у Београду. Поред Стратегије развоја трговине урађена је и Стратегија развоја здравствене заштите, а припремају се и стратегије развоја туризма, пољопривреде и многих других области. Оне ће бити понуђене следећем сазиву Скупштине града да их размотри и усвоји. Постојање стратешког документа у области трговине је изузетно важно јер њена развијеност продукује развијање других делатности – рекао је Алимпић.

Стратегија развоја трговине је настала из потребе да се плански и равномерно развију сви делови Београда и да наш град постане конкурентан у области трговине осталим европским и светским метрополама.

– Београд је од 2000. године променио своју привредну физиономију и од града са снажно развијеном индустријом, која је деведесетих година доведена на руб пропасти, прерастао у град услуга. Трговина Београда је постала важан подстицајни елемент развоја других области и један од кључних сегмената запошљавања и финансирања градског буџета, рекао је Лазовић.

Професор Стипе Ловрета је посебно нагласио да је трговински сектор у Београду у експанзији, што га чини важним центром трговине не само у Србији већ и у читавом региону југоисточне Европе.

– Трговина је водећи сектор у привредном развоју града, који улази у озбиљну конкурентску борбу са другим европским метрополама и има наглашену европску оријентацију у изградњи будућег регионалног центра југоисточне Европе, рекао је Ловрета.

Друштвени производ трговине износи око 31 одсто укупног друштвеног производа Београда. У трговини је запослено близу 100.000 људи, што је око 17 одсто од укупног броја запослених у нашем граду. На почетку 2008. године у Београду је било 59.321 регистрованих предузећа и 52.793 радњи. Од укупног броја предузећа у Београду, трговином се бави 18.604 фирми (31,4 одсто).

На територији града Београда има 12.865 малопродајних објеката, што значи да на један продајни објекат долази око 130 становника. У Београду постоји око 7.000 гросистичких објеката, а на територији осам општина (Нови Београд, Стари град, Земун, Палилула, Савски венац, Врачар, Звездара и Чукарица) лоцирано је 95 одсто свих објеката.

Продуктивност рада у трговини на мало у Београду је нижа за око три пута у односу на Европску унију, а стопе маржи у трговини храном су код нас приближно исте, па чак и нешто ниже у односу на привреде Европске уније. У структури инвестиција у сектору трговине Београда преовлађују „нови капацитети”, који учествују са 79,91 одсто. Београд по свим карактеристикама представља веома погодну „страну инвестициону дестинацију”.

Аутори Стратегије развоја трговине у Београду су закључили да удео бруто домаћег производа трговине у бруто домаћем производу Београда треба да износи око 31 одсто, а да у трговини треба да буде запослено 20 одсто свих запослених Београђана. Број малопродајних објеката треба да се смањи на 11.600, а продајни простор у малопродаји би требало да се повећа за 42 одсто. Од стратешког је значаја да се ради на интензивном развоју електронске малопродаје, као и да се Београд позабави ревитализацијом постојећих трговинских центара изграђених у прошлом веку.

Закључак стратегије је да до 2021. године Београд треба да постане водећи трговински и културни центар региона југоисточне Европе. У привредној структури града трговина треба да буде водећи сектор привреде, при чему ће малопродаја имати богату и модерну понуду, а старо трговачко језгро Београда треба да буде интересантна туристичка дестинација са бројним културно-историјским и забавним садржајима.