Представљени пројекти праћења квалитета животне средине и управљања опасним отпадом

Четири пројекта из области праћења квалитета животне средине и управљања опасним отпадом на територији Београда представљени су данас у Секретаријату за заштиту животне средине. Град је за њихову реализацију издвојио око 13 милиона динара.

Испитивање радиоеколошки здравих средина спроведено је у Вранићу у Барајеву, Иванчи у Младеновцу, на Космају, у селу Винча и на истоименој депонији, у Сурчину и на локацијама где се највише производи храна којом се снабдевају београдске пијаце и продавнице – Сланцима и Великом Селу на Палилули, Борчи и Дунавцу због могућих загађења из Панчева, селима у оквиру пољопривредних површина „ПКБ” корпорације, подавалском селу Зуце и Добановцима у Земуну. Радиоактивност се испитивала узимањем узорака обрадивог и необрадивог земљишта, биљака, меса домаћих животиња и дивљачи, млека и млечних производа, јаја, маховине, меда, гљива и риба.

– Циљ истраживања био је да се докаже да производимо здраву храну, која може да се продаје и на нашем тржишту и да се извози. На основу испитивања око 390 различитих узорака закључили смо да је радиоактивност земљишта и „ланца исхране” на овим локалитетима ниска и да су производи животињског порекла са овог терена, са радијационо хигијенског аспекта, потпуно безбедни за исхрану људи. Такође смо утврдили да је природна радиоактивност ових терена ниска и да се налази на граници детекције – рекла је Гордана Виторовић, професорка Факултета ветеринарске медицине и руководилац овог пројекта.

Научно-технолошки парк „Ихис” из Земуна израдио је катастар отпада неупотребљивих никал-кадмијум, никал-метал хидридних и оловних акумулатора, као и осталих електрохемијских извора енергије на територији Београда. Пројекат је имао за циљ да се уведе ред у поступање са овим хемијским изворима струје, од тренутка када се стављају у употребу до фазе када се, истрошени и неупотребљиви, одбацују и најчешће са комуналним отпадом одлажу на депонију. Стручњаци овог научно-технолошког парка направили су базу релевантних података од интереса за поступање са отпадом од неупотребљивих хемијских извора струје, прегледали све изворе који генеришу тај отпад, израдили његов катастар и предложили адекватне начине поступања са овим опасним отпадом. На основу израде катастра иста научна установа реализовала је и пројекат везан за управљање отпадом од старих никал-кадмијум акумулатора и њихову рециклажу.

Технолошко-металуршки факултет у Београду реализовао је прву фазу пројекта управљања отпадним уљима. Процена је да се на територији Београда годишње троши око 12.000 до 15.000 тона моторних и других уља и различитих врста мазива за возила и машине. У нашем граду се само 10 одсто генерисаних отпадних уља безбедно и адекватно уклони, док је у Европи просек 50 одсто. Поменути пројекат биће реализован у три фазе. У оквиру прве направиће се катастар загађивача, анализирати примери добре праксе, обавити увид у законодавство у овој области у свету и предложити начини управљања отпадним уљем.