Важећа цена грејања угрожава пословање предузећа

ЈКП „Београдске електране” се, због диспаритета цене грејања у односу на трошкове које ово предузеће има, финансијски налази у веома незавидној ситуацији и до краја године ће, уколико се нешто не промени, бити у губитку од 3,9 милијарди динара, најавио је генерални директор предузећа Зоран Предић на данашњој конференцији за новинаре. Управа предузећа предузима све да редукује трошкове свог пословања, али они у укупним трошковима учествују са 30 одсто, док готово 70 одсто средстава одлази на куповину енергената, чија је цена ове године енормно порасла.

– У оваквој ситуацији смо се нашли јер је годинама уназад стваран диспаритет цена грејања у односу на наше трошкове, који је град последњих година успешно покривао субвенцијама. Будући да је градоначелник најавио да ће субвенције бити сведене на најмању могућу меру, са чим се потпуно слажем, реално је да се оваква ситуација може решити само повећањем цене грејања. Диспаритет је толики да у току грејне сезоне све што ЈКП „Инфостан” наплати на име грејања ни приближно не покрива месечна дуговања „Србијагасу”. Примера ради, „Инфостан” је протеклих месеци успевао да наплати 600 до 700 милиона динара за грејање, а у децембру и јануару ћемо за грејање трошити око 70 милиона кубика гаса месечно, што према садашњим ценама гаса износи око 2,2 милијарде динара. када томе додамо и мазут, у овим месецима ћемо за енергенте издвајати 2,5 милијарди динара – рекао је Предић.

Заменик директора Петар Васиљевић најавио је да ће „Београдске електране” коришћењем воде из својих бунара, уместо питке воде „Београдског водовода”, ускоро штедети и до 200.000 евра месечно, а знатна уштеда ће бити постигнута и употребом софтверског пакета „Термис” (до два милиона евра годишње), онлајн контактом са Хидрометеоролошким заводом Србије, коришћењем обновљивих ресурса. Ово предузеће је предложило и да се одржавање кућних грејних инсталација одвоји од наплате испоручене топлотне енергије, као и да се почне са применом новог тарифног система, којим би грејање било наплаћивано по киловату, а не по квадратном метру стамбеног и пословног простора.