Потписан Меморандум о сарадњи у спровођењу алтернативних санкција

Снежана Маловић, министарка правде Републике Србије, и Драган Ђилас, градоначелник Београда, потписали су данас у Старом двору Меморандум о сарадњи у спровођењу алтернативних санкција. Потписивању је присуствовала Рут Ван Ријн, заменица шефа мисије OEBS-а у Србији, партнера уз чију се подршку реализује увођење алтернативних санкција. Потписивањем мемораднума испуњен је и последњи услов за почетак пуне примене алтернативних санкција у Србији.

Негативни ефекти казне затвора по осуђеног и његову породицу, пораст криминалитета, све већа оптерећеност затвора и чињеница да су затворске санкције скупе, а не дају очекиване резултате, упућују на концепт санкција под окриљем заједнице, односно мере под називом алтернативне санкције. Нове казнене мере и санкције које не обухватају затворску казну, поготову у случајевима извршења лакших кривичних дела, важан су аспект измена у кривичном законодавству Србије. Увођење ових мера је у потпуности у складу са модерним европским трендовима у области казнене политике. Применом алтернативних санкција избегавају се негативни ефекти затварања, друштвеној заједници се даје активнија улога у кривично-правном систему, смањује се друштвена стигматизација осуђеника и они се лакше реинтегришу у друштво, а друштво добија непосредну корист у виду бесплатног рада осуђених.

– Задовољство ми је да Београд први потписује овај споразум, на основу ког ће грађани који су направили грешке моћи свој дуг према држави да врате друштвено корисним радом, који ће бити на добробит свих Београђана. Овај вид санкција у целом свету показује добре резултате и град ће се, заједно са својим комуналним предузећима, максимално трудити да ради са тим људима и тако им омогући да се потпуно равноправно укључе у друштво. Очекујем да ће судови изрицати што више казни на овај начин, како бисмо добили што више људи који могу конкретно да помогну овом граду. Институционална сарадња између града и Министарства правде је и подршка великој и свеобухватној акцији неопходних промена у правосуђу Србије – рекао је Ђилас.

Српски судови су већ донели 82, а у Београду је изречено 15 пресуда које се односе на рад у јавном интересу. То је рад који не вређа људско достојанство и не обавља се у циљу стицања добити, а изриче се за кривична дела за која је прописан затвор до три године или новчана казна. Уколико осуђени не обави део или све часове изреченог рада у јавном интересу, суд ће му ову казну заменити казном затвора, истакла је Снежана Маловић.

Рут Ван Ријн је подсетила да у великом броју европских земаља алтернативне казне чине и до 50 одсто свих изречених казни. Управо у тим земљама се бележи знатно мањи степен поврата, што су резултати којима треба да тежи и Србија.