Представљени резултати мониторинга квалитета животне средине у Београду

Поводом Светског дана планете Земље, Секретаријат за заштиту животне средине представио је данас на конференцији за новинаре у Старом двору резултате мониторинга квалитета животне средине у Београду. Контролу квалитета ваздуха, воде, тла, буке, и радиоактивности  обављају стручњаци Градског завода за јавно здравље, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и Института за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић” Клиничког центра Србије. За реализацију програма мониторинга из градског буџета у 2009. години издвојено је око 43 милиона динара.

Горан Триван, секретар Секретаријата за заштиту животне средине, рекао је да Београд води непрестану борбу против загађивача, као и да је Дан планете Земље идеална прилика да се присетимо да од планете немамо ништа вредније и подсетио да је Секретаријат за заштиту животне средине данас обележио 20 година свог рада.

– Овај секретаријат подржава увођење природног гаса и биодизела, као алтернативних горива, а у наредном периоду подржаћемо читав низ акција које за циљ имају побољшање заштите животне средине. Мислим да је дошло време да еколози покажу да више ни тренутка неће толерисати понашање великих загађивача – рекао је Горан Триван.

– Према степену загађености ваздуха које потиче од издувних гасова Београд је подељен у пет категорија. У прву и најзагађенију спадају раскрснице улица Краља Милана и Кнеза Милоша, Булевара краља Александра и Кнеза Милоша, Нушићева улица  и  област око пијаце Зелени венац. У другој категорији су Цвијићева улица и Железничка станица, у трећој су Славија и Вуков споменик, док су у четвртој и петој Аутокоманда, Баново брдо, Карабурма  и насеља преко реке Саве. Наша препорука је измештање тешког саобраћаја из центра града и проширење пешачких зона – рекла је Војислава Дудић, из Института за јавно здравље Србије.

Током јануара и фебруара ове године у лабораторијама Градског завода за јавно здравље тестирано је 495 узорака воде за пиће узетих из система „Београдског водовода” и водовода приградских насеља. Утврђено је да физичко-хемијска неисправност у процентима износи 0,3 одсто, док резултати бактериолошких анализа узорака показују да је проценат неисправности 4,6 одсто.

Градски завод за јавно здравље контролише и исправност воде на 26 јавних чесама, а последње анализе говоре да се вода може пити само са Кнежевачке чесме, Миљаковачких извора, чесама Света Петка у Раковици и на Калемегдану, обе топчидерске чесме, Хајдучке и чесме Сакинац у Пиносави.

Квалитет речних вода испитује се на водама Саве, Дунава, Колубаре, канала Галовица и 14 других београдских водотока, канала и ретензија. Загађеност  ваздуха из индустријских и мањих привредних субјеката прати се на укупно 27 мерних места, док се ниво комуналне буке прати на 30 места у граду, и дању и ноћу. Загађеност пољопривредног земљишта испитује се у зонама изворишта и дуж саобраћајница.

Гордана Пантелић из Института „Драгомир Карајовић” рекла је да се ниво радиоактивности прати свакодневно и да за сада она није већа од уобичајене.

– У Србији постоји шест станица за мерење радиоактивности које чине тзв. систем брзе најаве. У Београду се радиоактивност мери у Карађорђевом парку, на Зеленом брду и у Обреновцу. С обзиром на Инситут у Винчи и релативну близину нуклеарних централа у нашем суседству, имамо пуно разлога за опрез, али за сада је све у реду – казала је Гордана Пантелић.