Усвојена Одлука о изради плана генералне регулације мреже пијаца

Одборници Скупштине града усвојили су данас Одлуку о изради плана генералне регулације мреже пијаца на простору Генералног плана Београда. За носиоца израде плана одређен је Урбанистички завод Београда, средства обезбеђују „Градске пијаце”, а рок је 12 месеци.

Према речима Светлане Јовичинац, помоћника секретара за урбанизам и грађевинске послове, овим планом јасно ће се дефинисати просторно одређене локације за пијаце на јавном грађевинском земљишту, а за пијаце на осталом грађевинском земљишту биће дата правила за изградњу и критеријуми за одређивање локација. План ће конкретно размотрити територију читавог града у оквиру Генералног плана Београда, и то целе територије општина Врачар, Звездара, Стари град, Савски венац, Чукарица, Раковица и Нови Београд, као и делове територија општина Вождовац, Земун, Палилула, Гроцка и Сурчин. Циљ будућег плана јесте да се утврђивањем јединствене мреже пијаца на простору Генералног плана Београда створе услови за њихово планско и
усмерено осавремењивање, као и њихов равномерни распоред у граду.

Када је реч о централним градским пијацама, директор „Градских пијаца” Драган Пушара истакао је да се у плану руководило традиционализмом као првом претпоставком, али и урбаном економијом.

– Покушали смо да применимо добру праксу која је заступљена свуда у свету, а то је да се с једне стране води рачуна о директној добити у обављању пијачних услуга, а с друге о индиректној користи грађана јер је Београд једини град који је одступио од прве еволутивне фазе пијаца, то јест од пијаца на трговима. Као резултат тога, данас у Београду нема ниједног класичног трга, што није случај ни са једним градом у региону. Примера ради, простор на којем се данас налази Бајлонијева пијаца по архитектури би могао  да буде такав класичан трг, па би навлачењем пијачног платоа и затварањем једног дела околних улица он практично и могао тако да се уреди. Индиректна добит Београда у односу на постојећу могла би да буде чак тридесет пута већа, а капацитет пијаце знатно обимнији – рекао је Пушара.

Један од циљева овог плана биће да се у централној зони формирају вишефункционални тргови, уз регулисан паркинг простор, што ће обезбедити знатно квалитетније пружање услуга, али и лепши изглед ових локација. Јавне паркинг гараже предвиђене су на Обилићевом венцу (доградња за око 200 паркинг места) и испод Бајлонијеве пијаце (капацитета око 200 паркинг места). Простор Каленић пијаце, према будућем плану, треба да остане традиционална градска пијаца, с тим што се овде планира покривена градска тржница с подземном гаражом, а простор између тржнице и зграде општине Врачар предвиђен је за будући трг који би спајао Његошеву и улицу Максима Горког.

Оквирна процена укупних трошкова за реконструкцију свих постојећих пијаца износи око 230 милиона евра, а за изградњу планираних пијаца на 20 локација преко 180 милиона евра. За изградњу велетржнице процењује се да је потребно око 60 милиона евра.

Скупштина града Београда усвојила је данас и Предлоге одлука о изради плана детаљне регулације спољне магистралне тангенте од Панчевачког пута до приступног пута за трафо-станицу, са мостом преко Дунава и локацијом трафо-станице „Београд 20”, затим блока између улица Димитрија Лазаревића, Жике Марковића, Милице Ракић и Далматинске у Батајници, те дела насеља „Шангај” у општини Земун и за део територије Месне заједнице „Миљаковац 2”, општина Раковица.