Градоначелник Драган Ђилас у Бео зоо–врту открио споменик Влади Илићу

Градоначелник Београда Драган Ђилас открио је данас у Београдском зоолошком врту споменик Влади Илићу, некадашњем градоначелнику нашег града, који је 12. јула 1936. године основао зоо–врт.

– Влада Илић је био велики градоначелник, имао је визију и осећај за будућност. Зоо–врт је пројекат у којем треба да се удружимо сви, и бивши, и садашњи, и неки будући градоначелници. Влада Илић је направио зоолошки врт, Вук Бојовић га спасио и успешно водио у најтежим временима. Учинићу све да Бео зоо–врт, којим Београд може да се поноси, буде још бољи, да га и проширимо и спустимо на део на ком је и пре био. Годишње га посети много људи, а већ сад нас због њега хвали цела Европа – рекао је Драган Ђилас.

Отварајући зоолошки врт на Петровдан 1936. године, Влада Илић је рекао да Београду оставља отворену књигу, да из ње учи, и да ће судбина овог врта зависити од разумевања Београђана. Током времена је било грађана који то нису разумели, али и довољно оних који су се побринули да дело Владе Илића не оде у неповрат, рекао је директор Бео зоо врта Вук Бојовић.

Први становници врта су били лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, макаки и мангабеј мајмуни, антилопе, биволи, зебуи, муфлони, јелени, срне, роде, ждралови, паунови, фазани, сове, пеликани и папагаји. Зоолошки врт је тада заузимао простор нешто већи од три и по хектара, да би, врло брзо, био проширен на седам, а затим, изградњом ресторана „Калемегданска тераса” и припајањем једног дела Доњег града, чак на нешто више од четрнаест хектара, и на тој површини је дочекао и Други светски рат. Током рата је два пута бомбардован и скоро цео животињски фонд је уништен. Због разарања и драстично смањеног броја експоната, површина му се после рата свела на око седам хектара, колико и данас заузима.

Влада Илић је рођен 1882. у Власотинцу, а умро 1952. године у Београду. Градоначелник Београда је био од 10. јануара 1935. до 13. спетембра 1939. године. Познати београдски индустријалац из текстилне бранше, дугогодишњи председник београдске Индустријске коморе и Централне индустријске корпорације Југославије, изузетно способан за вођење јавних послова, исказао се од почетка свог доласка на чело београдске општине, водећи здраву комунално-привредну политику. Извршио је крупне реформе у градској општини у трошаринској политици, умањио цену електричне струје и на тај начин утицао на развој занатске производње. Средио је и финансијске прилике у општини, што се до тада сматрало неизводљивим, а тиме је подигао њен углед и кредит. На тај начин је створио могућност за јавне радове у великим размерама. Предано се посветио решавању социјалних проблема – изградњи радничких станова, здравствених установа и дечијих прихватилишта, школа, уклањању баруштина, изградњи паркова. За његовог мандата уведена је трамвајска линија од Београда до Земуна, подигнуто је Сајмиште на левој обали Саве, изграђени су нови путеви и тргови.