Др Јасмина Лозановић, дипломирани машински инжењер: Наука нема граница

Др Јасмина Лозановић запослена је у Иновационом центру Машинског факултета Универзитета у Београду. Ради на пројектима које финансира Министарство за науку и технолошки развој, а ангажована је и у склапању уговора о сарадњи с привредом. Такође, учествовала је и у извођењу наставе на Машинском факултету. У својој двадест седмој години иза себе има радну биографију на којој би могли да јој позавиде и много искуснији ствараоци. Докторирала је у 26. години на Машинском факултету Универзитета у Београду и до сада има преко 20 објављених научних радова. Бавила се музиком, добијала награде, али ју је пут водио ка науци. Њен допринос машинској струци, који је део Јасминине докторске дисертације, нашао је практичну примену у Словенији и Немачкој. Реч је о савременој методи мерења сигурности и поузданости машинских конструкција.

Како вам из перспективе успеха који сте остварили у науци изгледају године проведене у школи и на факултету? Колико је просветни систем утицао на ваш научни развој?

– У средњој школи нисам имала амбиције, нисмо били обавештени о правцу у којем се може ићи. Кренула сам очевим стопама и уписала се на Машински факултет. На студијама сам почела да осећам да могу више од онога што се нуди. Схватила сам да је наука отворена, да оно што учимо данас може да се превазиђе. Чини ми се да наука нема границе, а у сваком случају нико не зна где су те границе. То сазнање подстакло ме је да почнем да истражујем.

Шта подразумева ваше решење за мерење поузданости машинских конструкција?

– То је стереометријско снимање које замењуње стару технологију у којој је потребно извршити различите врсте испитивања конструкције и прорачуна, аналитичких, нумеричких и експерименталних, док са стереометријским мерењем то није случај.

У чему је предност стереометријског снимања, осим у поједностављењу поступка?

– Овом методом остварује се уштеда у новцу и времену потребном да се испитивање обави. Хоћу да напоменем да је ово решење део међународног пројекта и вишеструко је потврђено као валидно. Овај пројекат финансирала је Европска унија.

У Словенији и Немачкој конструкције попут мостова већ се проверавају вашом методом. Шта је са Србијом?

– Тек недавно Машински факултет у Београду набавио је опрему за ову врсту мерења. Видећемо када ће метода почети да се примењује и колико ће времена бити потребно да резултати добијени пројектом и у оквиру експеримената које сам радила да би потврдила хипотезе докторске дисертације постану примењиви у свакодневној инжењерској пракси у нашој земљи.

Јесте ли, захваљујући свом доприносу машинству, доживели неку врсту друштвеног престижа или било какав бенефит?

– Дословно једина сатисфакција била је Награда града Београда. Схватила сам да је неко тамо препознао вредност мог рада. Ништа друго није се десило. Иако сам доктор наука, моја плата износи око 20.000 динара, уз понеки хонорар с међународног пројекта. Има људи са завршеном средњом школом који су прошли боље него ја. Овде ме још држи неки луди патриотизам, али не знам до када ће то трајати.

Као научник који проучава природне науке, да ли сте размишљали о теоријама које није могуће екпериментално доказати? Мислим на теорије о хемијском устројству непознатог свемира, о броју основних честица,  теорију еволуције…

– Сваки природњак почиње са физиком. Стивен Хокинг дао је сјајне нове теорије, на пример о црним рупама, али је, из мени сасвим непознатих разлога, од неких теорија одустајао. Неки научници баве се пореклом основних сила: електромагнетне, јаке нуклеарне силе, слабе нуклеарне силе и гравитације. До сада су успели да докажу да три основне силе имају заједничко порекло, а гравитацију још не могу у то да уклопе. Ако би успели да докажу да све основне силе потичу од једне силе, то би био резултат који указује на постојање Бога – каже Јасмина.