Брига о 67.000 дрворедних садница

Екипе ЈКП „Зеленило – Београд” данас раде на орезивању и уклањању сувих грана на више од 100 дрворедних стабала у Младена Митрића, Пашманској, Устаничкој и улици Господара Вучића. Радови у оквиру редовних активности биће завршени током дана, а наредних дана уређиваће се дрвореди на Старом граду и Врачару.

Радна јединица „Дрвореди” је организациони део у оквиру ЈКП „Зеленило – Београд” који се стара о око 67.000 садница у дрворедима 694 улице у Београду. Због физиолошке зрелости или болести, годишње се са градских улица уклони око 1.250 стабала. Истовремено се на њихова и нека нова места посади око 1.400 нових стабала. Према прикупљеним подацима на терену, укупан број слободних садних места која нису попуњена је око 6.518. Крајем прошле године успешно је завршено  евидентирање свих дрвореда и дрворедних садница и на тај начин Београд је добио неку врсту регистра дрвореда и дрворедних садница у њима или, како се то популарно каже, „личну карту” за сваки дрворед и дрворедну садницу.

– Здрава стабла се у току мировања вегетације орезују да би им се повећала статичка сигурност и да би се, посебно у периоду неповољних временских услова, учинила безбеднијим. Резови се премазују заштитним средством да се спречи процес труљења, а крошње се проређују због правилног развијања стабла. Овај посао се обавља сваких пет до десет година, а у случају потребе и чешће. Ако се и поред свега установи да је стабло до те мере болесно да може представљати опасност за људе, објекте и сабраћај, као последња радикална, али и непожељна мера, примењује се уклањање таквог стабла – каже за Беоинфо Радован Вујичић, руководилац РЈ „Дрвореди” у „Градском зеленилу”.

Он подсећа да стабло може да падне и због механичког оштећења кореновог система или дебла.

– Дешава се, међутим, да се поломи цело наизглед здраво стабло или један његов део. Ово се дешава јер не постоје довољно прецизни инструменти којима би се са сигурношћу могао одредити степен труљења појединих стабала. Исто тако, пад се може догодити и при екстремно ниским или високим температурама, када долази до промене притиска или смрзавања воде у стаблу. Због тога се овај посао мора радити визуелном методом процене. Шумари у целом свету такође се боре и са проблемом изваљивања или ломљења стабала због ветра – каже Вујичић.

Да би једна садница постала она што се од ње и очекује – „мала фабрика кисеоника”,она мора да се развије до нивоа када ће да формира довољно велику лисну масу. Другим речима, млада садница мора да се негује и чува, посебно у првих 10 до 12 година свог живота, како би могла да се развије у довољно велико дрво. Из тог разлога, у последњих неколико година посебна пажња се поклања заштити тек засађених младица. Узроци уништавања су пре свега физички, па је таква и заштита. Млада стабла штите се хоризонтално, бетонским прстеновима и решеткама од ливеног гвожђа на бетонској потконструкцији и вертикално, тзв. „корсетима”.

Поред тога, у прве две до три године врши се њихово заливање и прихрањивање. Посебна пажња се поклања здравственом стању дрворедних садница. У току мировања вегетације ради се хируршка санација трулежи на деблима, а суве и труле гране се секу. По програму редовног одржавања, ради се и превентивно и куративно хемијско третирање.

Ради ефикаснијег и квалитетнијег извршавања свих неопходних послова, радна јединица је организована у три подручја: подручје „Ташмајдан” (територија општина Стари град, Врачар, Палилула и Звездара), подручје „Топчидер” (Савски венац, Чукарица, Вождовац и Раковица) и подручје „Нови Београд-Земун” које обухвата ове две општине.

У ЈКП „Зеленило – Београд” подсећају да се ови послови, поред редовних активности обављају и по пријави грађана, те да Београђани овом предузећу могу пријавити сваки случај оболелог или обореног стабла на јавним зеленим површинама.