Усвојена Одлука о ребалансу буџета града за 2009. годину

Одборници Скупштине града донели су данас Одлуку о ребалансу буџета града за 2009. годину. Према ребалансу, буџет града се састоји од текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине у износу од око 51,76 милијарди динара, текућих расхода и издатака за нефинансијску имовину од 63,43 милијарди и буџетског дефицита од око 11,67 милијарди динара.

– Средства за финансирање буџетског дефицита обезбедиће се из примања по основу продаје финансијске имовине и из нераспоређеног вишка прихода од ранијих година, у укупном износу од око 5,59 милијарди динара, и примања од домаћих и иностраних задуживања у износу од око 6,36.милијарди динара. За дефицит у градском буџету, а самим тим и за одлуку о новом ребалансу, постоје разлози екстерног и интерног карактера. На прве град не може да утиче и један од њих јесте ситуација са „Београдским сајмом”, али кад је реч о другим разлозима град је покренуо иницијативу за сталном и перманентном анализом ефикасности буџетских корисника. Решењем градоначелника, установљене су месечне квоте за сваког корисника, на основу чега смо и оцењивали како ће се ситуација одвијати у односу на ликвидност буџета. Поред тога, на основу новог закона о буџетском систему, сва јавна предузећа, чији је град оснивач, дефинишу се као корисници јавних средстава. Тако се устројава нов извор, такозвани „извор 10” и то су домаћа задуживања, захваљујући чему се користе ресурси одређених јавних предузећа која имају изразиту ликвидност. Тако је омогућено граду да одређена средства узме са рачуна јавних предузећа на позајмицу од четири месеца – казао је Душко Никодијевић, помоћник градског секретара за финансије.

Скупштина града усвојила је и нову одлуку о обиму средстава за вршење послова града и градских општина и утврђивању прихода и примања који припадају граду, односно градским општинама у 2009. години, као и нову одлуку о локалним административним таксама. Према речима Никодијевића, све ове одлуке имају за циљ да се сви буџетски ресурси расподеле и употребе на најбољи могући начин. Нико неће бити оштећен нити треба да брине да ли ће имати довољно средстава, већ ће само новац оних буџетских корисника који су мање ефикасни бити пренет онима који су ефикаснији у реализацији, закључио је Никодијевић.