Укупан буџет града за 2010. годину – око 77,3 милијарди динара

Одлуком о буџету града за 2010. годину, коју је на данашњој седници усвојила Скупштина града, планирана су укупна средства од око 77,3 милијарде динара или 14,2 одсто више него у 2009. Према речима Душка Никодијевића, помоћника градског секретара за финансије, око 73,1 милијарду динара чине јавна средства буџета града, а 4,2 милијарде су други приходи. – Кад је реч о текућим приходима града, очекујемо средства од око 54,1 милијарду динара, што је за 5,3 одсто више него у 2009. На ове приходе треба додати и друге, попут средстава од приватизације, те задуживања од домаћих и иностраних банака, као и средства која корисници буџета остваре као сопствене приходе. Када се све те ставке обједине, добије се укупан износ од око 77,3 милијарде динара. Процентуално изражено, у оквиру јавних средстава буџета 74,1 одсто чине текући приходи града, а 25,9 одсто су приходи од задуживања и приватизације. Оно што је најзначајније јесте да ће Београд, без обзира на економску ситуацију, наставити да се развија, те је више од пола буџета усмерено на инвестиције. Буџетски дефицит од 17,1 милијарде динара заправо су средства позајмљена од домаћих и иностраних банака и то од домаћих пет а од страних око 12 милијарди динара – казао је Никодијевић. Председник Скупштине града Београда Александар Антић рекао је да ће буџет за 2010. годину имати социјални, развојни и рестриктивни карактер. – Буџет ће бити социјални јер смо предвидели све наканаде за помоћ најугроженијим категоријама становништва. Исплате пензионерима са најнижим примањима биће настављене, баш као и новчане накнаде трудницама и незапосленим породиљама. Новина је и то што ће сви старији од 65 година имати право на бесплатан градски превоз – рекао је Антић. Говорећи о развојном карактеру буџета, Антић је истакао да ће он имати два сегмента. – Први се односи на пословање Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда и за то смо предвидели око 14 милијарди динара. Други део се односи на рад Агенције за инвестиције, која ће располагати изворним приходима града и средствима из међународних кредита. У развој великих инфраструктурних објеката следеће године уложићемо 350 до 400 милиона евра и та сума је доказ да је буџет за наредну годину развојни. Тај новац омогућиће да наставимо изградњу моста преко Саве, уђемо у посао изградње моста од Борче до Земуна и даље развијамо Београд – нагласио је Антић. Рестриктивна компонената буџета огледа се у томе што ће јавна потрошња бити смањена и што ће град наставити да штеди свуда где је то могуће. Антић је објаснио да су задуживања код иностраних кредитора неопоходна јер Београд из сопствених средстава не може да прави нове мостове и реализује друге велике пројекте. – Ниједан град на свету није се развијао, нити градио мостове, железницу или метро користећи своја текућа средства, већ јефтине банкарске кредите. Београд у наредној години има инострано кредитно задужење од 11 милијарди, које ће бити искоришћено за изградњу моста преко Аде и прилазних саобраћајница, као и за реконструкцију Булевара краља Александра. Имамо и домаће задужење од око пет милијарди, које ћемо уложити у изградњу социјално непрофитних станова и наставак изградње регионалног водовода Макиш–Младеновац. То су стратешки, суштински важни пројекти за Београд – објаснио је Антић. У оквиру обједињене расправе, градски одборници усвојили су и одлуке о обиму средстава за градске општине, накнади за коришћење грађевинског земљишта, одлуку о локалним комуналним таксама, утврђивању закупнина за пословни простор, накнади за заштиту и унапређење животне средине, боравишној такси и ценовник услуга градске управе.