Светски дан здравља биће обележен 7. априла

Светски дан здравља биће обележен 7. априла, од 11 до 13 часова, у Старом двору, стручном конференцијом „1.000 градова, 1.000 живота – будите део глобалног покрета да бисте градове учинили здравијим”. Обележавање Светског дана здравља ове године је посвећено утицају урбанизације на здравље грађана и препознавању могућности за повећање здравственог потенцијала становништва у градовима, али и препознавању изазова и ризика по здравље које урбанизација у 21. веку носи са собом. Конференцију организују Министарствo здравља и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Канцеларије Светске здравствене организације за Србију и Секретаријата за здравство града Београда.

У оквиру кампање „1.000 градова – 1.000 живота” у целом свету ће бити одржане манифестације које ће позивати градове да отворе улице за здравствене активности. Светски дан здравља треба да скрене пажњу целокупног човечанства на урбанизацију и здравље уз учешће влада, међународних организација и цивилног друштва, којима је заједнички циљ да ставе здравље у срце градске политике.

Непосредни циљеви обележавања су да се подигне свест о здравственим изазовима у вези са урбанизацијом и хитној потреби  да се преузме међусекторска акција и да се укаже на факторе ризика и урбанизацију – излагање факторима средине (загађење ваздуха, вода, канализација и отпад), изложеност факторима ризика који доводе до незаразних болести (дуван, нездрава исхрана, физичка неактивност, штетна употреба алкохола, незаконите употребе дрога), изложеност заразним болестима (нпр. ХИВ/СИДА, маларија, туберкулоза, пандемија инфлуенце А(H1N1)), изложеност насиљу, изложеност повредама у  друмском саобраћају и ванредне здравствене ситуације (епидемије, природне катастрофе и хуманитарне кризе).  Један од најважнијих циљева је да се укаже на потребу да локалне власти преузму одговорност и акције за здравље у урбаним срединама и тако створе услове за бољи квалитет живота грађана и интегрисану јавну политику која може довести до одрживог развоја.

Нагли пораст броја људи који живе у градовима биће међу најважнијим глобалним здравственим питањима 21. века. Више од половине светске популације данас живи у градовима. До 2030. године, шест од десет људи ће бити становници града, а тај број ће расти на седам од десет људи 2050. године. Непланска урбанизација може интензивирати постојећу хуманитарну кризу и имати последице по здравље, сигурност и безбедност свих грађана у урбаним насељима.

Сиромаштво је повезано с многим здравственим проблемима. Више од једне милијарде људи – трећина градског становништва, живи у сиротињским квартовима. Светска банка процењује да ће до 2035. градови постати доминантна места сиромаштва. Здравствени проблеми сиромашних у градовима укључују повећан ризик за насиље, хроничне болести, као и за неке заразне болести као што су туберкулоза и HIV/AIDS.

Урбано планирање може да промовише здраво понашање и сигурност  улагањем у унапређење физичке активности, доношењем регулативе о контроли дувана, безбедности хране и друго. Здравље је право свих грађана, те је улога и одговорност појединаца, цивилног друштва и владе да подрже тај принцип.