Представљена студија „Идентификација и класификација опасних места у саобраћају на подручју Београда, с предлогом санационих мера”

Секретаријат за саобраћај представио је данас студију под називом „Идентификација и класификација опасних места (црних тачака) у саобраћају на подручју Београда, с предлогом санационих мера”. Према речима др Драгољуба Ђаконовића, секретара овог секретаријата, мапе ризика и опасних места представљају сјајан алат за управљање безбедношћу на путевима.

– Студија је показала да постоји знатан број опасних места у Београду и омогућила њихову идентификацију и класификацију уз функционалну базу података, а све са циљем да се одреде адекватне мере санације, то јест контрамере да би се ублажио ризик и повећала безбедност. У граду постоји 108 опасних места, од тога су 21 такозване „црне тачке” првог ранга, 37 другог ранга и 50 трећег ранга. Идентификовано је и 90 опасних деоница, односно потеза, од чега 17 првог ранга, 25 другог и 48 трећег ранга. Нов закон о безбедности саобраћаја у поглављу о финансирању налаже да од укупне количине новца која се слије по основу казни 70 одсто припада републици, а 30 проценета локалним самоуправа, од чега пак 50 одсто служи за побољшање инфраструктуре путне мреже. Та средства, али и друга, послужиће за санацију ризичних места, мада су потребе знатно веће од финансија. Зато је било неопходно установити оно што у најкраћем могућем времену и са најмање утрошеног новца доноси највеће безбедносне ефекте – казао је Ђаконовић.

У Београду је издвојено десет најугроженијих опасних места, такозваних „црних тачака”, и то: раскрсница Булевара Николе Тесле и Ушће, Булевара војводе Мишића и Руске улице, Јурија Гагарина од броја 156/11 до 221 и расксрница ове улице са Душана Вукасовића, затим раскрсница Булевара ослобођења и Вељка Лукића Курјака, Булавара деспота Стефана и Мије Ковачевића, Булевар војводе Мишића од 49 до 63, раскрсница Булевара краља Александра и Господара Вучића, Савске и Милоша Поцерца, Зрењанинског пута, Партизанске и Грге Андријановића и улица Пуковника Миленка Павловића од 149 до 153.

Како је истакао начелник Одељења за безбедност Душко Марушић, показујући на три примера практичне резултате ове студије, проблеми на овим „црним тачкама” су многобројни и зато ће у наредном периоду секретаријат настојати да неке уклони у што краћем временском периоду, други ће захтевати измене у пројектовању, а на некима је већ рађено упоредо са израдом студије. Примера ради, проблеми на раскрсници Зрењанинског пута, Партизанске и Грге Андријановића, где се показало да су пешаци најмање безбедни, резултат су делимичне семафоризације, лоше геометрије раскрснице, оштећене сигнализације, смањене уочљивости сигнализације, недостатка дела заштитне ограде и различитог ограничења брзине из супротних смерова. Зрењанински пут није у надлежности града, а студија је и иначе показала да су најугроженије оне деонице на којима  регионални пут пролази кроз насељено место. 

Професор Крсто Липовац из Криминалистичко-полицијске академије појаснио је да је студијом обухваћен период од 2006. до 2008. године и да су укључени подаци о саобраћајним незгодама на територији свих 17 градских општина. Примењен је објективан приступ на основу података са факторима ризика (саобраћај, брзина и конфликт), али и субјективан приступ на основу мишљења професионалних возача (таксиста, возача јавног градског превоза и грађана). Најчешће су се објективни резултати поклапали са субјективним ставом возача. Опасна места или „црне тачке” дефинисане су као зоне дужине до сто метара, а опасне деонице као зоне дуже од сто метара.