Мирослав Чучковић: Годишње се један мањи град пресели у Београд

Званични извештаји Републичког завода за статистику показују да се годишње један мањи град пресели у Београд, а у 2010. години  званично је пријављено 23.000 становника који су дошли из свих крајева Србије, изјавио је Мирослав Чучковић, члан Градског већа. Он је на данашњој конференцији „Самоуправни региони и децентрализација, словачка искуства и могућности у Србији”, коју је организовала Национална либерална мрежа, истакао да је град Београд предузео низ конкретних мера како би се спречиле масовне миграције из Србије.

– Град је прошле године издвојио 50 милиона динара за 20 неразвијених општина у којима смо изградили водоводну и канализациону мрежу, путеве, фискултурне сале, опремили обданишта и домове здравља. Ове године ћемо са исто толико средстава финансирати пројекте у 20 нових општина – истакао је Мирослав Чучковић.

Он је поновио да је неопходно враћање трансфера локалним самоуправама, као и увођење радних виза за стране држављане.

– Прошле године је 2.000 људи из околних земаља радило у престоници и то је жесток притисак на тржиште рада у Београду. Такође брину и велике миграције из околних општина, попут Лајковца, Смедерева и Смедеревске Паланке, а само из Уба је дошло 180 људи. То је комплетна завршна средњошколска генерација – додао је Чучковић и подсетио да је Словачка по броју становника и структури слична Србији и да се њихова позитивна искуства у процесу регионализације могу применити и на Србију.

Горан Шеховић, заменик директора Агенције за европске интеграције и сарадњу са удружењима, истакао је да на само четири одсто територије Србије, колико заузима град Београд, живи чак 22 одсто становништва.

– Искуства Словачке и Европске уније показују да оптималан регион има између 800.000 до милион становника и јако је важно да они буду прецизно дефинисани. Европска унија годишње издваја 50 милијарди евра за неразвијене регионе чији је бруто друштвени производ мањи од 75 одсто европског просека БДП – истакао је Шеховић и додао да ће Агенција и ове године наставити са едукацијом запослених у градским секретаријатима ради конкурисања за претприступне фондове при Европској унији.

Ненад Илић, из Националне либералне мреже, која је истраживала словачку регионализацију, казао је да је стратегија реформе државне администрације установљена још 1996. године, док је 2001. већина надлежности пренесена на осам самоуправних региона. Како је рекао, примењујући искуства Словачке на Србију, предложена су три могућа модела регионализације. Трећи и најприхватљивији модел предвиђа формирање шест региона оптималне величине са својим градским центрима, укључујући Београд и Војводину.