Вождовачки парк – оаза задовољства

И након годину дана од реконструкције, Вождовачки парк је у великој мери задржао изглед који је имао када је отворен. Уз неизбежну патину, која захвата све објекте након смене годишњих доба, сунца и влаге, Вождовчани не крију да им је драго што могу, након деценија избегавања, у њему поново да уживају.

На простору између Улице војводе Степе и Булевара ослобођења, код Аутокоманде, град Београд је средином 2009. године финансирао обнову 20.000 квадратних метара травњака, постављање стаза од опеке и калдрме, 250 метара заштитне ограде, а изграђено је и ново дечје игралиште површине 300 квадрата са тобоганом, љуљашкама, пењалицама и клацкалицама. Радници „Зеленила”, који су реконструисали цео парк, обновили су и хидрантску мрежу са 16 хидраната, поставили 30 нових клупа и 17 ђубријера. Засађени су високи и ниски лишћари, 36 четинара, руже, пузавице, перене и друго биље. Крајем новембра исте године, радови су завршени и парк је, како се то каже, предат на употребу становницима Вождовца.

Иако у овим зимским данима нема много оних који се задржавају у парку, сунчано време искористила је старија суграђанка која чува трогодишњу Ђурђу. Њих две затекли смо, где другде, него на игралишту.

– Много је лепо овде, невероватно како то сада изгледа. Неко, додуше, има замерке на постављени песак, јер мисле да је прљаво, али има разних људи, па се више ничему не чудим. Додуше, старија деца знају да буду немирнија, па одломе покоју летву на замку, али то се брзо замени – рече госпођа Марија.

Двадесетседмогодишња Милка седела је на клупи у центру парка уживајући у данашњем сунцу када смо је питали за утиске.

– Пролазила сам раније овуда, али ми на памет није падало да седнем, јер тада није било чак ни исправне клупе. Нисам очекивала да ће се ишта позитивно десити, али ево, данас чекам другарицу баш овде – каже Милка.

Најубедљивији одговор о стању „пре и после” дала нам је Ана, која свог пса изводи у парк више пута дневно.

– Изгледало је ужасно, памтим овај парк од своје пете године и увек ми је био помало стран, јер није било стазица, осветљења, а ноћу је мало ко и смео овуда да прође. Сада је потпуно другачије, у свако доба има деце и људи, а у летњим месецима парк буде попуњен и током ноћи. Веома ми се допада, а упркос томе што су два стадиона близу и што се ту често окупљају и навијачи, ништа није поломљено или ишчупано – рекла нам је ова двадесетмогодишњакиња.

И заиста, јесте тако. Све ђубријере су на броју, на свакој је уредно постављена кеса, млада стабла имају своје подупираче, све клупе су на свом месту и ниједној не фали летвица. Чисто је и уредно.

Одлазећи из Вождовачког парка, репортер Беоинфа прошао је и поред Карађорђевог и парка Милутина Миланковића. И они одају исту слику уређености, уз традиционално већу посећеност Карађорђевог парка. Мењамо ли однос према парковима? Ако је одговор потврдан, Београд ће нам бити захвалан.