До краја ове године Азбестно насеље – ad acta
Протекле две године живот за двеста породица из некадашњег Азбестног насеља на Белим водама умногоме се променио набоље. На месту насеља с врло непопуларним именом настало је ново – велелепно, модерно, функционалнo и, што је најважније, знатно хуманије од претходног.
Староседеоци Белих вода тврде да је садашњи Блок 1 засигурно међу лепшим деловима насеља. У два низа, у Комовској и Улици бело врело, до краја 2011. године биће комплетиране све планиране зграде, а сивило старих објеката обложених азбестним плочама постаће прошлост. Тренутно, од ове велике инвестиције града и Дирекције за грађевинско земљиште, која људима дословце живот значи, изграђено је девет нових зграда, једна је у завршној фази, а преостале четири су у припремној фази за рушење.
Између петоспратница с бордо, браон, беж и белим фасадама уређен је парковски простор с реквизитима за децу. Као контраст њима преостале четири сиве зграде ту су још извесно време, можда за упоређивање, а можда и као упозорење.
– Како да не будемо задовољни? Као из шупе у дворац да смо ушли. Нажалост, оно што сам ја чекала четрдесет година, мој супруг није дочекао јер је умро од рака. Мене су оперисали и спасли ми живот. Моја породица није једина, нема стана у којем бар неко није имао озбиљне здравствене проблеме – каже времешна госпођа Марија, поздрављајући и захваљујући свима онима који су овај проблем, зарад будућих генерација, решили.
Иако није имала здравствених тегоба, слично размишља и госпођа Рада из Комовске 5, која се ту преселила пре отприлике пола године.
– Не можете да замислите на шта су ти станови личили. Влага, старе инсталације, инсекти. Да не говорим о опасном материјалу од којег је била урађена фасада. Чекала сам дуго да наш „случај” дође на ред. Седамдесетих година те зграде су изгледале пристојно, али већ коју годину након тога прошао им је рок употребе. Нов стан не могу ни да поредим са старим, као небо и земља – наглашава она.
Да би упоредио небо и земљу, репортер Беоинфа ушао је у један од пет станова, с чијим власницима још увек није пронађено компромисно решење. Разлог њиховог остајања, како каже један од њих, није то што не желе у боље, те да их мало боле тврдње медија да они „коче ствари”. Због деце жели само мало функционалнији стан, како би имали одвојен простор, и нада се да ће се ускоро наћи решење на обострано задовољство, и то баш у згради која се тренутно приводи крају.
Две од четири преостале „азбестне” зграде потпуно су празне. Станови изгледају као да су претрпели тешку елементарну непогоду, дотрајалост је очигледна, као и мемљивост у ваздуху и зидови „ишарани” влагом. Може ли се уопште поредити ново и старо: паркет и бетон, каде и старе туш кабине, централно грејање и ТА пећи? Станари кажу да је чак било и примера пропадања кроз оронули под.
Азбестно насеље настало је шездесетих година прошлог века, када је постављено 14 привремених објеката обложених азбестним плочама и по овом материјалу читав блок је и добио свој непопуларан назив.
Према речима Ненада Бајића из Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, некадашњи привремени објекти требало је да буду уклоњени после двадесет година од монтаже, јер им је по стандардима тада истицао рок за употребу.
– После двадесет година различитих иницијатива, Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда 2006. године за становнике овог насеља изнашла је решење, које је имало своју хуману, социјалну и економску оправданост. Према пројекту новог насеља изграђене су веће зграде са модерним становима у складу са данашњим стандардима, чиме је обезбеђен довољан број нових станова за све становнике насеља – каже Бајић.
Он додаје да је од девет изграђених, седам зграда усељено, а за две зграде је у току технички преглед и прибављање употребне дозволе.
Првобитно је било договорено да и последњи станари уђу у нове станове до краја 2011. године, али ангажовањем свих градских служби и ове дирекције двеста породица је током последње две године већ пресељено у нове станове. Са преосталих пет породица убрзо се очекује склапање споразума о додели нових станова.
Ова година биће, дакле, запамћена и по томе што Азбестног насеља у главном граду више неће бити. Ad acta, како би живот могао да се настави.