Буџетски фонд за заштиту животне средине обезбедиће реализацију бројних пројеката

Градоначелник Београда, другу годину заредом, донео је решење којим се утврђује програм коришћења Буџетског фонда за заштиту животне средине. Средства у овом фонду сачињавају приходи од накнада, и то: приход од посебне накнаде за заштиту и унапређење животне средине, од накнада за загађивање животне средине и од накнаде за коришћење шума и шумског земљишта.

– Циљ оснивања буџетског фонда јесте решавање питања заштите животне средине и остваривање одрживог управљања и очувања природних вредности, као и спречавање загађивања животне средине. Иако су нам сви планови и програми једнако важни, ове године у прерасподели средстава приоритетни су мониторинг, одржавање заштићених подручја, паркова и природних станишта, пошумљавање Београда и управљање отпадом. Мониторинг заправо представља контролу, праћење и оцењивање квалитета ваздуха од стационираних извора и моторних возила, затим квалитета изворских вода јавних чесама, површинских вода, купалишта, мерење нивоа комуналне буке и загађености земљишта. Реч је о нашој законској обавези, јер сви ови подаци морају да буду доступни грађанима. Сваке године настојимо да број мерних места повећамо, па је тако и ове. Слично је и са одржавањем заштићених подручја, паркова и природних станишта. Тако да је ове године у нашој надлежности управљање подручјем Миљаковачке шуме, а у припреми су Арборетум Шумарског факултета, Кошутњака, Звездарске шуме, Забрана и станишта гљива на Ади Циганлији. Свако од ових природних добара одликује се посебним природним вредностима, специфично је и својеврсни је споменик природе или зелена оаза у Београду и зато је брига о томе веома важна – казала је за Беоинфо Наташа Ђокић, начелница у овом секретаријату.

Планирана је и израда студијa о проглашењу заштите нових природних добара, а реч је о пределима очуваних природно-историјских вредности, изузетних одлика, споменика природе и других, за чију израду је законом одређен Завод за заштиту природе Србије, а према приоритетима које одређује град. Тако је предвиђена израда студија заштите Липовичке и Бојчинске шуме, као и приступање истраживању и изради студије за подручје форланда на левој обали Дунава. Друге две важне преокупације у овој, али и наредним годинама, биће пошумљавање и управљање отпадом. Пред одборницима Скупштине града у скорије време наћи ће се План пошумљавања Београда и Локални план управљања отпадом.

– Први важан документ подразумева план пошумљавања необраслих површина, како би се решавали проблеми који се јављају као последица садашњег неодговарајућег коришћења земљишта а у циљу постизања већих површина под шумом. Повезивањем постојећих шумских комплекса новим шумама, ветрозаштитним појасевима и зеленим коридорима обезбеђује се добро повезано зеленило у граду са шумским комплексима и омогућава се да на посредан начин општекорисне функције шума имају утицај на уже градско језгро и обезбеде здравију животну средину. Локални план управљања отпадом доноси Скупштина града Београда за период од 10 година, а разматра га сваких пет година. Дугорочно, њиме се дефинишу циљеви управљања отпадом на територији Београда, успоставља се систем и остварује хијерархија у овом послу ради смањења количина насталог отпада, поновног коришћења и рециклаже, искоришћења корисних својстава отпада у енергетске сврхе или компостирање, те одлагање ако не постоји друго одговарајуће решење – истакла је Ђокићева.

Осим ових, реализоваће се и бројни други пројекти у сарадњи са различитим институцијама и спровести неколико јавних набавки. Ту су пројекти промовисања обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности, пројекти решавања проблема отпадних вода на одабраним локацијама, пројекти специфичних индикатора квалитета животне средине и други. Део новца из Буџетског фонда биће одвојен и за невладин сектор, то јест удружења и организације које својим пројектима подижу свест грађана о значају заштите животне средине или конкретно решавају неки локални проблем. Новина је то што ће секретаријат део средстава пребацити и на рачун општина које буду показале интересовање да се на њиховој територији уреде такозвани „урбани џепови”, локације које су у власништву општина, а дуго стоје запуштене и представљају ругло.