Андрић: Потребно је константно радити на побољшању културне понуде

Истраживање „Културни живот и потребе студената универзитета у Србији”, које је спровео Завод за проучавање културног развитка, показало је да одласци у неку од институција културе нису омиљени начин провођења слободног времена обухваћене популације од 19 до 27 година.

Директор Канцеларије за младе Коста Андрић рекао је да је потребно константно радити на побољшању културне понуде, коју ће пратити боља информисаност, као и другачији концепт организације таквих догађаја.

Он је на конференцији за новинаре „Живот и потребе студената у Србији” у поменутом заводу истакао да данас у културним центрима или домовима омладине постоји мало простора за неафирмисане младе уметнике.

– Оно што је живот наметнуо као одговор на то стање јесте формирање независних културних центара, попут Културног центра „Град” или Установе културе „Пароброд”, где је младима омогућено да представе свој таленат. Такође, значајан сегмент представља и занемарујући однос појединих медија према културним дешавањима, који су, без новчане надокнаде, доступни широком кругу људи. То је битан сегмент, с обзиром на то да је две трећине студената нагласило да недостатак новчаних средстава онемогућава њихов активнији културни живот – указао је Андрић.

Према његовим речима, потребно је порадити на враћању проверених културних вредности кроз институцију породице и школе, која је у последње две деценије деградирана. Он је подсетио да у Београду данас постоји читава генерација младих људи која никада није отишла у Народни музеј или Народну библиотеку.

– Као једна од активности која би трабало да помери ствари набоље јесте пројекат „Београд 2020”, који у процесу кандидатуре нашег града за европску престоницу културе треба да покрене читав низ акција посвећених младима. Једна од иницијатива, такође, ове године, биће да се око 20 напуштених јавних простора уступи младима, младим уметницима и другим креативцима, где ће бити у прилици да остваре своје потребе, као и да слободно време потроше на квалитетан начин – најавио је Андрић.

Професорка на Филозофском факултету у Београду Ана Пешикан истакла је да не постоји добро економско развијено друштво без богато развијеног духовног аспекта њених грађана.

– Систем вредности у нашем друштву генерално не подржава развој културних дешавања. Проблем је што образовни систем не успева да развије културне потребе и навике код младих, са све мањим бројем школараца који похађају неки вид секције, креативне радионице или неки други слични садржај –  навела је Ана Пешикан.

Према њеним речима, добра је околност што је у изради национална стратегија културе и стратегија образовања, које системски треба да доведу до бољих резулатата у тим областима.

Истраживач у Заводу за проучавање културног развитка Слободан Мрђа навео је да је истраживање обухватило више од 1.000 студената на 10 универзитета у Србији.

Он је истакао да је чак 83, 5 одсто студената казало да ретко или никад не посећује музеје, а као разлог за слабу културну активност наводе недостатак материјалних средстава.

Сви подаци овогодишњег истраживања, како је прецизирано, могу се погледати на сајту тог завода www. zaprokul.org.rs.

Напомена: Снимак овог догађаја можете преузети са сајта www.infobiro.tv.