Представљена публикација „Квалитет животне средине у Београду за 2010. годину”

Секретаријат за заштиту животне средине представио је данас публикацију „Квалитет животне средине у Београду за 2010. годину”. Традиционална годишња публикација промовисана је у склопу обележавања Светског дана животне средине, а о њој су говорили Горан Триван, секретар овог секретаријата, и његова помоћница Марија Грубачевић. Свечаности је присуствовао Слободан Шолевић, члан Градског већа, као и бројни стручњаци и студенти.

Уједињене нације ову годину посветиле су шумама јер је читава филозофија нашег живљења везана за њих, истакао је Триван.

– Времена која долазе нису боља од оних која су за нама. Ипак, оно што сви ми, било као појединци, цивилно друштво, приватне компаније или влада можемо да учинимо у вези са овим питањем можда јесте мало на глобалном нивоу, али за град и земљу може бити драгоцено. Ове године у Скупштини града биће усвојена Стратегија пошумљавања, следе и стратегије управљања отпадом и отпадним водама. Буџет секретаријата за 90 одсто већи је него лане, што доказује да град овој проблематици посвећује нарочиту пажњу. Сигуран сам да ћемо до краја године пошумити неколико стотина хектара, за шта је предвиђено сто милиона динара, а овај посао наставиће се и убудуће с још већим средствима – казао је Триван.

Представљајући публикацију, Марија Грубачевић истакла је да се са овим начином презентације годишњег рада почело 2002, када је објављена скромна брошура. Данас на 350 страна публикација представља базу за многе програме и студије и незаобилазан је извор података за прављење многих планова у граду. Квалитет ваздуха прати се на мрежи од 27 места, као и на 16 најпрометнијих раскрсница. Годишње вредности испитиваних загађујућих материја кретале су се у оквиру прописаних вредности, а доминантан извор загађења и даље је саобраћај. Најзагађенији је Зелени венац, а најмање Нови Београд. Квалитет површинских вода прати се на 24 водотока, где долази до побољшања у овој години у односу на лане. Вода за пиће београдског водовода прати се на 111 тачака и показује да Београђани пију здравствено исправну воду. Ситуација, нажалост, на 26 јавних чесама није добра јер им вода није хигијенски исправна, а најчешћи узрок је бактериолошко загађење. Мерење нивоа комуналне буке такође прати неславни рекорд, тачније на свим мерним тачкама прелазе се дозвољене вредности.

На скупу је представљен и пилот пројекат „Истраживање поступања са неупотребљивим лековима са предлогом мера за побољшање збрињавања овог отпада”, које су урадили студенти Високе школе струковних студија – Београдска политехника. Истраживање је показало да је грађанство мало упознато с тим да лекови којима је истекао рок трајања представљају опасан медицински отпад. Велик проценат грађана неупотребљене лекове баца у смеће или у тоалете, а заправо је права процедура да се они врате у за то овлашћене апотеке.