Приобаље Саве и Дунава – највећи потенцијал Београда

Урбанистички завод Београда припрема другу фазу студије „Београдско приобаље”. Прва фаза завршена је пре неколико година и тада је први пут појам и простор београдског приобаља са различитих аспеката третиран као јединствена целина. Дуга историја београдског урбанизма памти углавном парцијалне приступе овој теми кроз појединачне анализе, истраживања, специјалистичке студије, пројекте, конкурсе и планове, али је постојала жеља свих да Београд коначно сиђе на своје реке.

Према географским одредницама, геоморфолошким карактеристикама терена и  контактној повезаности са Савом и Дунавом, простор београдског приобаља подељен је на пет сектора: сремско савско приобаље (лева обала Саве), шумадијско савско приобаље (десна обала Саве, са Адом Циганлијом и Адом Међицом), сремско дунавско приобаље (десна обала Дунава, са Великим и Малим ратним острвом), шумадијско дунавско приобаље (десна обала Дунава) и банатско дунавско приобаље (лева обала Дунава са острвом Чапља). Првом фазом студије простор је диференциран на 36 функционалних целина–потеза дуж обала, одређених према преовлађујућим заједничким карактеристикама природних или створених структура на обали и у залеђу. Укупна површина простора шире зоне приобаља Саве и Дунава износи 16.950 хектара, а ужа зона обухвата површину од  5.587 хектара, док је укупна дужина речних обала – чак 153 километра.

Београдско приобаље је комплексно како због стања на терену тако и због великих потенцијала које има. Од природних резервата, попут Великог ратног острва, где су према мишљењу урбаниста могуће само минималне интервенције, затим зона као Ада Циганлија, шпиц Аде Хује, насип уз новобеоградске блокове и лесни одсек земунског дела приобаља, где је могућ или већ постоји виши ниво активације без велике градње, потом заштићене зоне попут Калемегдана, старог језгра Земуна и Старог сајмишта, које су историјски и културно веома значајне, те делови мањег нивоа заштите као што је приобаље уз Карађорђеву улицу и Београдски сајам, и на крају простори такозваног савског и дунавског амфитеатра – који просто вапе за урбанистичким и инфраструктурним уређењем.

– Друга фаза студије „Београдско приобаље” управо треба да понуди конкретна решења и предлоге за уређивање приобаља у такозваном градском језгру: бавићемо се суптилнијим темама на мањем простору. Урбанистима је приоритет јавни простор, тачније безбедан, осветљен и уређен јавни простор. Први корак који најмање кошта јесте да се омогући да грађани имају безбедан приступ рекама. „Бетон хала” је пример како уз невелика улагања то може да се и учини јер је на овом простору ослобођена и обновљена бициклистичка стаза, по којој се возила више не паркирају зато што сада имају посебан простор на крову хале. Значај овог примера јесте и у томе што након основног уређења, он отвара пут могућим већим инвестицијама – рекла је за Беоинфо Жаклина Глигоријевић, директорка Урбанистичког завода Београда.

Тако је недавно завршен међународни конкурс за идејно решење пројекта Центра на води код „Бетон хале”, који треба да повеже Калемегдански парк са савским приобаљем.  Добијене су две прве награде, па је следећи корак да се вреднује економија једног и другог рада и да се одабере који ће да се даље разрађује. Тема конкурса није само веза реке и тврђаве, већ и велик број паркинг места, прилаз за аутобусе и више од десет хиљада изложбеног и комерцијалног простора, који би с једне стране „продуховио” боравак у овом делу града, а с друге понудио и комерцијалне садржаје.

Упоредо с тим, истакла је директорка завода, савски амфитеатар на простору од око 150 хектара има своју студијску основу, као и, за почетак, око 80 хектара дунавског амфитеатра. Први обухвата зону од Бранковог до Старог железничког моста, укључујући и Савски трг и Карађорђеву улицу, а други простор Аде Хује, бродоградилишта, марине Дорћол. Део студије биће посвећен и пројекту „Чапља”. Чапља је смештена на новом воденом току дуж насипа на левој обали Дунава, између Војне баште и Панчевачког моста. Генерални план Београда предвиђа стварање новог, великог острва на Дунаву, што ће се постићи изградњом новог канала. На простору површине од безмало шестсто хектара предвиђена је градња у природном амбијенту – туристичких објеката и објеката за спорт и рекреацију.

Било да је реч о скромнијим садржајима, тачније улагањима у јавну расвету, парковски мобилијар, јавне чесме и слично дуж градских обала или о великим пројектима – оба ова приступа уређивању приобаља веома су важна. Ако имате велику зону, која читава треба да се сређује, закључила је Жаклина Глигоријевић, можете је почети тако што ћете „тачкасто” уређивати мање делове. Одлуке и приоритете није лако донети и утврдити јер је новац за све потребан. Ипак, најважнији су воља и одлучност. У једном се сви слажу – београдско приобаље највећи је потенцијал главног града.