Пројекат „Типолошко дефинисање шума Београда”

Секретаријат за заштиту животне средине финансира пројекат „Типолошко дефинисање шума Београда – основно полазиште наменског класификовања и предлог мера са циљем унапређења и одрживости квалитета животне средине становникa Београда”, чија је израда поверена Шумарском факултету. Пројекат има за циљ унапређење укупних потенцијала шума Београда и њихово приближавање функционалном оптимуму, ради унапређења и очувања ресурса и генерално квалитета животне средине у Београду.

Шире подручје Београда карактерише изразита дефицитарност шумом. Од 3.244 квадратна километра укупне површине београдског региона 367 квадратних километара представљају површине под шумом, што значи да садашња шумовитост износи 11,3 одсто у односу на оптималну од 27 процената.

– Шумовитост по становнику је 0,025 хектара, што је неповољно и минимално у односу на неке познате европске нормативе од 0,33 хектара по становнику. Унапређење укупних потенцијала шума постићи ће се путем типолошког проучавања и типолошког класификовања шума Београда, затим пошумљавањем необраслог шумског земљишта, то јест подизањем заштитних појасева. Избор врсте дрвећа треба прилагодити типолошкој припадности станишта и биоеколошким карактеристикама врста, посебно у зонама имисионог преоптерећења, потом усагласити и сагледати приоритетне потребе становништва при одређивању намена појединих делова шума Београда, те прилагодити газдовање и газдинске поступке приоритетно дефинисаним наменама. Следи поправка затеченог стања различитим и реално остваривим узгојним и газдинским поступцима, почев од санитарно-узгојних, реконструкционих и конверзионих сеча, затим конверзијом изданачких шума у високи узгојни облик и реконструкцијом састојина неодговарајућих врста дрвећа, што и представља један од узрока тренутног неповољног стања. На крају је планирана замена врстама дрвећа којима према типизацији станишта најбоље одговарају конкретни станишни услови, нега шума у свим фазама развоја, утврђивање и чување граница шумског поседа ради спречавања нежељених појава и даље праћење сукцесије шумских екосистема – казала је Наташа Ђокић, начелница у Секретаријату за заштиту животне средине.

Све ово представљаће полазиште при дефинисању приоритетних мера с крајњим циљем поправке затеченог стања шума и њиховог приближавања функционалном оптимуму, унапређењу, одрживости и очувању квалитета животне средине. Пораст оптерећујућих и угрожавајућих фактора животне средине у Београду, нарочито, емисије различитих гасова, пара и чврстих честица, нивоа буке и вибрација с једне и потреба становништва за квалитетном животном средином с друге стране, створили су реалну основу и потребу за овај вид истраживања.