Сузбијање и уништавање амброзијe на територији Београда

Град Београд и ове године предузима одговарајуће мере за сузбијање и уништавање амброзије на неуређеном градском грађевинском земљишту у јавној својини на територији Београда. Како се наводи у саопштењу из Секретаријата за комуналне и стамбене послове, предвиђено је да се сузбијање и уништавање ове коровске биљке спроведе на 60 хектара неуређених површина, на основу прегледа из  претходног периода. Примењиваће се одговарајуће механичке или хемијске мере, што ће за сваку конкретну локацију одредити стручни надзор. Могуће је да се амброзија не појави на свим локалитетима на којима је третирана претходне године, па је предвиђено њено сузбијање и на новим локацијама где буде евидентирана.

„Са применом мера почело се пре десетак дана и до сада је амброзија третирана на двадесетак локација у граду, тачније на седам хектара, и то у Земуну на 12 локација, Новом Београду на седам и на Палилули на две локације. Поред ових општина, од сутра ће се третирање амброзије наставити на територији општине Раковица и даље према плану који је сачињен након снимања стања на терену. У складу са Уредбом о мерама за сузбијање и уништавање коровске биљке амброзије, без обзира на тип земљишта (пољопривредно – обрађено или необрађено земљиште, грађевинско – уређено или неуређено) где је регистровано присуство амброзије, одговорни за њено уклањање су његови власници и корисници. На пољопривредном земљишту инспекцијски надзор над спровођењем уредбе обавља републичка фитосанитарна инспекција, а на грађевинском земљишту надлежна је и комунална инспекција (градска и општинске комуналне инспекције)”, наводи се у саопштењу.

Карактеристично је да се амброзија масовно јавља пре свега на обрадивом пољопривредном земљишту на периферији града (нарочито је има у усевима кукуруза, сунцокрета и слично, док се у усевима пшенице јавља после жетве) и на неуређеном земљишту које се не одржава или где се обављају различити грађевински и хидротехнички радови (депоновање шута, превртање земљишта, копање канала, сметлишта, на депонијама, обалама река, поред путева, насипа, на рудералним земљиштима и друго). У урбаном градском ткиву заступљеност амброзије се подудара са степеном уређености земљишта и правцима одакле је доспела на територију Београда. Најмање је има у центру града (Савски венац, Врачар и Стари град), а према периферији све више (Земун, Нови Београд, Палилула), закључује се у саопштењу Секретаријата за комуналне и стамбене послове.