Мост на Сави спојио две стране Београда

Мост на шпицу Аде Циганлије спојен је данас подизањем последњег челичног елемента главног распона. Овом догађају, од капиталног значаја за наш главни град, присуствовали су председник Републике Србије Борис Тадић, градоначелник Београда Драган Ђилас, председник Скупштине града Београда Александар Антић и председник САНУ Никола Хајдин.

– Ово је важан тренутак за Србију и њене грађане, али и за читав регион у ком живимо, јер ће решити проблем транспорта и саобраћаја у Београду, његовој најкомплекснијој саобраћајној тачки. Наши градитељи мостова, путева, железница и свих инфраструктурних пројеката имају посебну улогу, будући да су сви наши мостови на реци Сави и Дунаву у свом времену били светски или европски рекордери – рекао је Борис Тадић.

Он је истакао да не треба да градимо архитектонски и уметнички другачије мостове попут оних у Прагу, већ мостове који су инжењерски и научни изазов. Мост на Ади ће у целини бити изграђен 2013. године, а до краја ове године грађани ће њим моћи да возе аутомобиле.

– Треба, ипак, сагледати основну идеју: мост није само прелаз са новобеоградске на староградску страну града, већ полази далеко од Цареве ћуприје и завршава се код Железничке станице у Новом Београду. Ово је огроман грађевински и економски подухват на који грађани Србије треба да буду поносни. У ова тешка времена започет је и мост од Земуна до Борче, завршавамо и обилазницу око Београда, мост код Бешке, Коридор 10, а биће довршени и магистрални правци кроз Србију. Уз још неколико енергетских објеката и инвестиција у производњи хране, изградња ових инфраструктурних објеката је основа економског развоја Србије – нагласио је Борис Тадић.

Градоначелник Београда Драган Ђилас захвалио је свима који су у претходне три године и на плус 40 и на минус 10 степени градили мост, који ће бити завршен 15. децембра.

– Посебну захвалност дугујемо претходном градоначелнику Ненаду Богдановићу, јер су његова визија, енергија и спремност да прихвати све критике били кључни да данас можемо да пређемо преко моста и тако симболично повежемо два дела Београда. Сваки мост се у Београду правио за време које долази – да није било визије Бранка Пешића и осталих градоначелника, данас не би „Газелом” пролазило 160.000 аутомобила, него четири пута мање. И овај мост не правимо за данашње време, него за будуће генерације. Он припада свим грађанима Београда и Србије и сви треба да будемо поносни што смо имали снаге да у време овакве економске кризе направимо мост који данас проглашавају за највећи, најлепши и најзначајнији инфраструктурни објекат у Европи – рекао је Ђилас.

Он је најавио и да ће у суботу и недељу радови на мосту бити заустављени, како би сви Београђани који желе њим да се прошетају могли да се увере колико је импозантан.

Александар Антић такође је истакао да ће мост дати огроман допринос решавању саобраћајних проблема у Београду, те да ће у потпуности променити структуру саобраћаја у главном граду.

– Радови на приступним саобраћајницама одвијају се према предвиђеној динамици, као што је случај и са свим већим пројектима иза којих стоји град Београд. Током 2012. године наставиће се радови на приступним саобраћајницама, а у 2013. години мост ће у пуном капацитету бити у функцији и доступан Београђанима – рекао је Александар Антић.

Никола Хајдин подсетио је да је пилон моста виши од 200 метара и спада међу највеће у Европи.

– Овај мост ће дуго представљати симбол Београда, а када буде завршен и када реконструкција „Газеле” буде готова више неће бити саобраћајне гужве у нашем граду. Са изградњом моста од Земуна до Борче и обилазнице око Београда он ће бити крајње комфоран град, права метропола за угодан живот – рекао је Хајдин.

Како би се мост спојио, било је потребно изградити пилон и три распона: задњи, са чукаричке стране од 200 метара и бочни са новобеоградске стране од 338 метара, а између њих челични главни распон дужине 376 метара. Задњи и бочни распон, укупне тежине 50.000 тона, превлачени су помоћу четири хидраулична цилиндра, док је главни распон грађен са реке подизањем елемената укупне тежине 8.600 тона.

Истовремено тече изградња четири узлазно-силазне рампе са оба краја моста, од којих је рампа за силазак на Радничку улицу скоро завршена. У току је и изградња прве фазе петље „Радничка”, односно њеног трећег нивоа који ће спојити мост и петљу „Хиподром”. Изградња моста почела је 1. децембра 2008. године, а свакодневно је на градилишту присутно око 200 људи, од чега је највећи број домаћих стручњака и радника.

Његов бетонски део издигао се до сада 175 метара у висину, а постављен је на највећем монолитном темељу у мостоградњи Србије. У темељ пилона је, на дубини од преко 30 метара, побијено 113 бетонских шипова, утрошено је око 1.300 тона арматуре и 16.370 кубних метара бетона. Наши стручњаци пројектовали су сеизмичку издржљивост конструкције на осам и више степени Меркалијеве скале, с обзирома на то да се Београд налази у средишту једне од сеизмички најактивнијих региона Европе. Имајући то на уму, пилон ће бити изложен честим мањим потресима који обично долазе у серијама. То је разлог зашто је он анкерован у јединствену основу облика „обрнуте саксије”, која је као таква пројектована да апсорбује сеизмичке вибрације пре него што оне стигну до самог пилона. Овај јединствени пројекат такође захтева пионирске технике изградње. Уместо подизања читавог пилона одједном, радници су га градили у прстеновима од по пет метара, а све уз помоћ крана који попут гусенице дуж пилона успиње оплату, а затим је у оплату сипан бетон. Овакав приступ је примењиван на неким од највиших и најопаснијих бетонских грађевина на свету.

Мост на Сави пројектован је као најдужи мост са косим кабловима и једним пилоном до сада – његова дужина износи 964 метра. Биће то јединствен пример подупирања горњег строја главног распона тежине 8.600 тона само једним пилоном. Док два или више пилона носе неке од најдужих светских мостова са косим кабловима, у случају моста на Ади, један једини пилон ће носити укупну дужину континуалне греде од чак 969 метара.

Мост на Ади Циганлији повећаће капацитет мреже, како локалног тако и транзитног саобраћаја. Мост је широк 45 метара и има шест саобраћајних трака, два колосека за шински саобраћај и две пешачко-бициклистичке стазе. Максимална пропусна моћ моста биће око 12.000 возила на сат, а главни пројекат предвиђа и провлачење свих неопходних водова градске комуналне и јавне инфраструктуре кроз конструкцију моста.

Спајању моста присуствовали су градски менаџер Александар Бијелић, градски архитекта Дејан Васовић, заменик председника Скупштине града Зоран Алимпић, супруга Ненада Богдановића Драгана Богдановић, директор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда Борис Ранковић, шефови одборничких група Либерално-демократске партије и Уједињених региона Србије у Скупштини града Београда Дејан Ранђић и Мирослав Чучковић, затим представници извођача радова – аустријске компаније „Пор” и „Мостоградње”, градитељи Новог Београда и директор „CBRC” Ху Ти Шу.

Напомена: Снимак овог догађаја може се преузети са сајта www.infobiro.tv