Разгледање ташмајданских пећина у оквиру „Дана eвропске баштине”

У оквиру „Дана eвропске баштине” у суботу и недељу, 17. и 18. септембра, биће организован програм разгледања ташмајданских пећина.

Уз обавезно претходно пријављивање на телефон 011/3281-859 инфо центар Туристичке организације Београда, грађани ће моћи да погледају једно од најзанимљивијих и најмање познатих места у Београду у 9.30, 11, 12.30 и 14 часова, а окупљање група је испред улаза у пећину у Абердаревој улици.

Први детаљан опис и истраживање овог простора објављени су у књизи Зорана Николића и др Видоја Голубовића „Београд испод Београда”, која је први пут изашла 2002. године, а до сада је имала чак седам издања. Пре тога пећине су биле нека врста војне тајне и приступ у њих био је забрањен.

Историја ташмајданских пећина почиње још од римских времена, када се одатле вадио камен за градњу многих битних сингидунумских грађевина. Од тог материјала био је сачињен и римски водовод, као и многи саркофази који и данас постоје у важним београдским музејима.

У време турске власти ово место и добија данашњи назив, од две турске речи: „таш” – камен и „мајдан” – рудник.
Путописац Феликс Каниц 1860. године бележи да је у пећинама могло да буде смештено чак 600 волујских запрега, а многи српски трговци су се обогатили вадећи шалитру са овог места.

У овом простору Карађорђе скрива свој штаб када је током Првог српског устанка отимао варош од Турака, ту се скривају жене, нејач и старци током страшног бомбардовања на почетку Првог светског рата, а у Другом светском рату немачки командант Александер фон Лер овде прави склониште за Вермахтову команду за југоисток, која је имала седиште у садашњој згради Скупштине.

Данас постоје три сачуване пећине, као и простор који је био одвојен за боравак немачких војника. Током ратног времена ту је постојао велики дизел-генератор за напајање електричном енергијом, као и телефонска мрежа. Некада су постојали и камионски улази у овај простор, али су неке пећине данас урушене или затрпане.

Водичи кроз унутрашњост Ташмајдана биће аутори књиге „Београд испод Београда” Зоран Николић и др Видоје Голубовић.