У Музеју примењене уметности од вечерас изложба венчаних хаљина

У Галерији „Инкиостри” Музеја примењене уметности (Вука Караџића 18), вечерас у 19 часова биће отворена изложба „Венчане хаљине у Србији у другој половини XIX и почетком XX века из колекције МПУ”. Изложбу, која ће бити отворена до 22. октобра, отвориће Чедомир Васић, професор Универзитета уметности у Београду, док ће Амра Латифић, доценткиња на Факултету за медије и комуникацију, глумица и списатељица, и Јелена Стојановић, комуниколошкиња и мултимедијална уметница, извести перформанс „Урамљени стилови женских силуета”. Ауторка изложбе је Драгиња Маскарели, кустоскиња Одсека за текстил и костим МПУ.

Колекција венчаних хаљина Музеја примењене уметности биће први пут представљена публици. Међу сачуваним хаљинама, које датирају из периода од 1878. до 1914. године, налазе се биндали (bindallı) хаљине карактеристичне за османски костим, затим хаљине сашивене у Србији по узору на европску моду, као и хаљине сашивене у Европи (Венеција, Беч, Париз). Најстарија венчана хаљина, сачувана у колекцији, потиче из 1878. године. Реч је о хаљини коју је носила Драга Кандић на венчању са Љубомиром Ковачевићем, историчарем и политичарем. Хаљина је у колекцију доспела посредством њихове ћерке Милице Ракић, супруге песника и дипломате Милана Ракића. Веридбена хаљина Елене Ристић, сашивена 1909. године у париском огранку чувене британске модне куће „Redfern”, први је предмет европске високе моде који је нашао пут до колекција музеја.

Припаднице грађанске класе у Србији користиле су и услуге домаћих кројачких салона. Било им је важно да се начином одевања што више приближе европским модним центрима и да не заостану у праћењу трендова. Један од угледних кројачких салона који су у то време радили у Београду јесте и кројачки салон Берте Алкалај. У овом салону сашивена је 1911. године елегантна венчана беж хаљина од свиле и чипке коју је носила Даница Палигорић на венчању са пешадијским мајором Николом Јорговановићем.

Традиционалан оријентални начин одевања представљен је биндали хаљинама које су ношене у српским породицама на Косову и у Врању. Биндали на турском значи хиљаду грана, а назив потиче од њиховог богатог украса у виду цветних грана, који се изводио у техници златовеза. Овај тип хаљина, који је имао функцију свечане и свадбене одеће, карактеристичан је за османски костим у XIX и на почетку XX века, одакле га је преузело и локално хришћанско становништво.