Проширена Алеја заслужних грађана на Новом гробљу

Друга фаза изградње гробних места у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу завршена је ових дана, чиме је обезбеђен простор за сахрањивање у наредних седам до десет година.

То је први сложен пројекат који је потпуно реализован средствима и техничким капацитетима Јавног комуналног предузећа „Погребне услуге”, истакао је представник за медије тог предузећа Зоран Марковић.

Он је навео да је за непуних шест месеци урађено 12 правугаоних гробница, постављених у низовима од шест места за сахрањивање. Такође, два полукружна зида – колумбаријума, са по 11 касета за полагање урни. Три кружне гробнице са пет радијално распоређених надгробних плоча и 15 розаријума (касете обложене мермером у које се полажу урне на травнатој површини гробља) ¬– прецизирао је Марковић за Беоинфо.

Он је указао да су овде сахрањени Ненад Богдановић, Момо Капор и Брана Црнчевић. 

– Не треба заборавити да су у Алеји заслужних грађана до сада сахрањена 652 истакнута грађанина Србије, међу којима су нобеловац Иво Андрић, сликар Паја Јовановић, глумац Зоран Радмиловић, писац Бранко Ћопић, премијер Зоран Ђинђић и други – навео је Марковић.

Марковић је подсетио да  Алеја заслужних грађана представља посебну парцелу у централном делу Новог гробља, саграђену од 1963. до 1965. године, по пројекту архитекте Светислава Личине. Тај период  представља прву фазу изградње. 

Поменуту алеју, према његовим речима, не треба мешати са Алејом великана, у којој су махом сахрањене истакнуте личности из 19. и прве две деценије 20. века.

– Вeћина гробница је са старог Ташмајданског гробља премештена у Алеју великана до 1928. године. Међу њима су и гробнице Николе Пашића, Петра Кочића, Јована Цвијића, Ђуре Јакшића и Живојина Мишића. Такође, треба истаћи да су парцеле у Алеји великана приватне, док је у Алеји заслужних грађана носилац права коришћења Скупштина града Београда – указао је Марковић. 

Он је додао да је у последњих неколико месеци средствима града и јавних комуналних предузећа реконструисано пет километара путева и тротоара на гробљу уз нове ивичњаке и засаде.

Како је прецизирао Марковић, ново гробље, на коме је смештено 70.000 гробних места и сахрањено око 500.000  људи, простире се на 33 хектара.

Марковић је подсетио да гробље са око 600 скулптура представља прави музеј на отвореном, у чијој изради су учествовали наши највећи вајари, попут Ивана Мештровића, Томе Росандића и Ристе Стијовића. Значајна су остварења и у домену архитектуре, као што је меморијална парцела жртава антифашизма у Београду 1941–1945, коју је пројектовао архитекта Богдан Богдановић, или Гробна црква Светог Николе Светозара Ивачковића, чији је иконостас осликао брачни пар Полексија и Стеван Тодоровић.