Град одлучан у захтевима за веће надлежности у области зоохигијене

Град Београд учиниће све што је у његовој моћи да обезбеди сигурност грађана и неће више да чека да републичка ветеринарска инспекција почне да ради свој посао у случајевима учесталих напада власничких животиња, рекао је на данашњој конференцији за новинаре Предраг Петровић, градски секретар за комуналне и стамбене послове.

– Четири напада власничких опасних паса у Београду у врло кратком временском периоду представљају кап која је прелила чашу. Републичка ветеринарска инспекција искључиво је надлежна за примену Закона о добробити животиња и Закона о ветеринарству, а подзаконски акти или нису донети или се не примењују. Примера ради, донет је Правилник о опасним псима, али није познато да је иједан случај у главном граду третиран по том правилнику. Такође, пре три године најављен је правилник о регулисању рада азила, који уопште није донет. Врло мали сегменти односе се на локалне самоуправе и то у областима хватања и збрињавања напуштених животиња и такозваног комуналног реда, то јест да ли се пси изводе на повоцу и да ли се одржава хигијена за њима. После вишемесечног инсистирања, Београд је као једина локална самоуправа успела да издејствује надлежност у контроли чиповања и вакцинисања паса, али само тако што се сачињава записник, који се прослеђује Републичкој ветеринарској инспекцији. Тако да се надлажености Београда и осталих локалних самоуправа своде на то да се баве последицама, а не узроцима. Због тога град протестује и тражи да му се пренесу надлежности уколико република није у стању да примени оне законе које је сама донела – казао је Петровић.

Проблем паса луталица ескалирао је последњих година управо због неодговорног власништва, јер се на стотине штенаца једноставно оставља на улици. По постојећој ситуацији, Београд је требало да изгради азиле за петнаест хиљада паса и да их смести у њих, али би проблем био решен тек на врло кратко време. Убрзо после тога, ситуација на улицама града била би слична. Због тога што не могу да се баве узроком, надлежне градске службе само хватају псе који озледе људе и плаћају одштете, што није нормална ствар.

– Зато ће град тражити од републике да најпре донесе подзаконске акте, да постојеће правилнике и примењује и да се пренесу све надлежности у области контроле одговорног власништва. Ускоро ћемо на скупштини предложити и нову одлуку која се тиче држања опасних паса. Ови пси ће морати да се изводе искључиво на повоцу и да имају заштитну корпу, а власници ће морати да буду пунолетни и да уз себе имају и „пасош” са евиденцијом о псу. Такође, предложићемо и да власници опасних паса плаћају посебне таксе од 30 хиљада динара на годишњем нивоу јер они не могу да се третирају као остали пси. Очекује нас и измена одлуке о јавном превозу, на основу које ће само пси патуљасте расе до 40 центиметара у посебним транспортерима моћи да се унесу у возила. Казне за прекршаје ових правила износиће од 30 до 75 хиљада динара. Иако град наставља са хуманим приступом животињама, приоритет у даљем раду биће безбедност и сигурност суграђана – истакао је Петровић.

У опасне расе спадају питбул теријер, бултеријер, мини бултеријер и амерички стафорд, који имају угриз од две тоне на квадратни центиметар, појаснио је Братислав Станковић, директор „Ветерине Београд”. У Немачкој годишња такса за држање оваквих животиња износи и до 900 евра. 

Београд је једина локална самоуправа која је спречила приватизацију своје матичне ветеринарске установе, једини је почео да примењује „no kill” стратегију две године пре него што је то била законска обавеза и једини има четири велика азила за напуштене животиње, а до краја године биће отворена још два, закључено је на конференцији за новинаре.