Иницијатива за промену Статута града предата градоначелнику

Градоначелнику Београда Драгану Ђиласу данас је уручена петиција одборничке групе Уједињених региона Србије за промену Статута града Београда. Петиција подразумева децентрализацију Београда, формирање функционалних месних заједница и оснивање нових градских општина и за три месеца потписало ју је више од 128.000 Београђана. Иницијативу је детаљније представио председник УРС Млађан Динкић, а она у најкраћем значи формирање нових општина Дунавски венац, Посавски венац, Авалски венац, Калуђерица, Батајница, Бежанија и Ресник.

– Предлог се не бави само границама општина, већ је доста комплекснији. Око многих ствари у овој петицији постоји сагласност. Свесни смо чињенице да има неколико општина које су изузетно велике и географски припадају двема зонама, те да би било добро да грађани непосредније бирају своје представнике и да имају директнији контакт са изабраним функционерима. Процедура је следећа: после иницијативе, заказује се седница Скупштине града, на којој ће се формирати радна група за промену статута. Она би се оформила и без ове иницијативе, јер су новим законом о својини локалним самоуправама враћена поједина права. У радној групи биће представници свих највећих странака у градској скупштини, након чега ће се израдити и формална верзија новог статута, о чему ће одлучивати нов сазив Скупштине града. Свака иницијатива грађана подржана овако великим бројем потписа има тежину и захтева и одговор градских власти. У исто време, важно је да се потрудимо да формирање нових општина не значи повећање администрације. Све ће то бити тема коју ће регулисати нов статут, који ће бити и на јавној расправи. Верујем да ћемо заједно доћи до најбољег решења – рекао је Ђилас.

Градоначелник је истакао да ће, као и до сада, економске студије показати оправданост формирања нових градских општина, а за поједине од њих има разлога да то буду.

– Међу њима су Батајница, затим лева обала Дунава, која ће захваљујући мосту Земун–Борча имати реалан економски и други развој, а сигуран сам и да Калуђерица треба да буде одвојена од Гроцке – нагласио је Драган Ђилас и додао да што се тиче осталих предлога, ако је већина грађана за то и постоји економска оправданост, нема разлога да се они и не прихвате. 

Млађан Динкић је појаснио да се иницијатива састоји из два дела, од којих се један тиче формирања седам нових градских општина, а други оснивања функционалних месних заједница. Примера ради, на левој обали Дунава нема квалитетних услова за живот као што постоје у осталим деловима Палилуле, тачније нема канализације, адекватног дома здравља и друго. Слична ситуација је и у осталим деловима града за које је предложено да добију статус општина.

– Месне заједнице не треба да буду само на папиру, већ „људи из комшилука треба да изаберу најбољег међу њима да буде председник, остали да буду чланови савета, и да заједно са председницима скупштина станара самостално утврђују приоритете развоја – истакао је Динкић.

Иницијатива подразумева и да град годишње издваја најмање пет одсто буџета за финансирање свих месних заједница, и то према два критеријума: броју становника и степену изграђености инфраструктуре. Такође, УРС предлаже и да се у свим општинама формира и веће месних заједница, у којем ће бити председници месних заједница, како би могли директно да лобирају и да се боре за интересе свог комшилука.

Мирослав Чучковић, члан Градског већа, истакао је да ова иницијатива може да доведе до бржег и равномернијег развоја Београда. Он је навео пример општине Сурчин, која је после само четири године постојања постала једна од најразвијених општина у привредном смислу, где су највеће плате, уводи се канализација, гради дом здравља, изграђена је Добановачка петља, формирана индустријска зона, уређена обала Саве и наутичко село. Формирање нових општина и три стотине месних заједница омогућиће да овакву будућност имају и остали грађани. 

У иницијативи УРС-а наводи се да би у складу са европским стандардима на територијама великих општина са преко 100.000 становника требало успоставити нове, функционалније и ефикасније општине које би биле ближе Београђанима, док би месне заједнице требало да самостално одређују приоритете свог развоја.