Пројекат „Језера Београда”

Секретаријат за заштиту животне средине финансијски ће помоћи пројекат „Језера Београда” Удружења „Некомпромитовани интелектуалци београдски”. Београд је изузетно богат водним ресурсима. Становници Београда, а поготово гости који долазе у Београд, изузетно мало знају о ресурсима којима град располаже. Према речима Горана Тривана, градског секретара за заштиту животне средине, углавном се знање своди на чињеницу да имамо Дунав, Саву, Топчидерску реку и наравно Савско језеро које је омиљено градско излетиште и купалиште. О другим водним ресурсима, поготово о језерима која се налазе на територији града, безмало се ништа не зна и ретки су они који су имали прилике да их посете. Основни проблеми своде се на неинформисаност, недостатак инфраструктуре, недовољну уређеност и запуштеност језера.

– Поред девет језера, постоји и неколико акумулација које би се могле такође представити, као што су стара циглана у Железнику, Бесни Фок или језерце у Топчидеру. Град Београд не поседује довољно детаљних информација о београдским језерима, што је свакако важно питање животне средине. Удружење „Некомпромитовани интелектуалци београдски” обратило нам се предлогом да помогнемо организацију, продукцију и постпродукцију, као и медијску кампању која би испратила телевизијски приказ свих језера која се налазе на територији града Београда. Следећи стару изреку „Једна слика говори више од стотину речи”, удружење је предложило да сними документарни филм информативно-образовног карактера, којим би сва београдска језера била представљена широј публици, а могао би и да се уступи за емитовање на телевизијама, као и ТВ серијал кратких вињета о сваком језеру појединачно. Такође, планирано је и да се изради интернет-презентација, како би сви ови филмови били доступни широј јавности – рекао је Триван.

Основни циљ пројекта јесте најшире обавештавање јавности и подизање свести о заштити и очувању водних ресурса – језера која се налазе на територији Београда. Такође, свест о очувању и значају вода за читаво друштво је на ниском нивоу и поред тога што је Србија земља која има велику покривеност водама, које, нажалост, нису довољно очуване. Постоје само неке стручне публикације написане на тему појединих језера и врло мало информација на интернету.

Пројекат подразумева следеће активности: истраживање – током којег би се сакупили подаци о сваком од набројаних језера (каквог је порекла, како је и када настало, до тога како се данас користи и какви су му потенцијали), затим обилазак терена и сагледавање ситуације на лицу места, анализа углова снимања, разговор са мештанима, сакупљање информација из „прве руке”, прављење плана и књиге снимања, потом писање сценарија за филм и за сваку од епизода ТВ серијала кратких вињета, те на крају организација снимања, продукција, постпродукција, постављање интернет-презентације, линковање постављене презентације са сајтовима, организовање конференције за новинаре и најава завршетка пројекта, те праћење броја посета на интернет-презентацији и гледаности на ТВ станицама.

У тридесетоминутном документарном филму, поред података о језерима праћених живом сликом, појавили би се и стручњаци који су се овом проблематиком бавили и који би причали о појединим језерима. Филм би се уступио на бесплатно емитовање градској телевизији Студио Б, али и свакој другој заинтересованој ТВ станици. Краткорочни циљеви су подизање свести јавности о значају очувања и заштите природних ресурса којима смо окружени, провоцирање локалног становништва да посети језера и упозна могућности које им се пружају, те стварање идеје где одвести на излет госта из унутрашњости или из иностранства. Дугорочни циљеви су индиректна реклама нове општинске туристичке и рекреативне дестинације, провоцирање предузетника да на тим локацијама направе инфраструктуру у виду ресторана, продавнице мамаца за риболов, сувенира и друго, затим развој локалне културолошке свести  „да и у нашем крају има нешто важно и интересантно” и да није потребно током лета ићи једино на Аду Циганлију и тамо наћи освежење и на крају дугорочно вршење утицаја на доносиоце одлука да од свих језера могу изградњом озбиљне инфраструктуре направити потпуно нове ресурсе града.

„Некомпромитовани интелектуалци београдски” за свој претходни пројекат – еколошки филм „Плодови зиме”, чију је продукцију финансирао секретаријат у 2009. години у оквиру јавног конкурса, добили су бројне међународне награде, међу којима је свакако најзначајнија „Златни делфин” у Кану, али и гран при за најбољи еколошки филм на свету у 2011. години ЦИФТ-а.