Буџет града за 2012. годину – 99,8 милијарди динара

Буџет града Београда за 2012. годину износи 99,8 милијарди динара, одлучено је на данашњој седници Скупштине града. Градоначелник Београда Драган Ђилас рекао је да буџет за наредну године има више социјални него развојни карактер, зато што је криза велика.

– Субвенције из буџета су знатне, највише за јавни градски превоз,  како би цена  карата остала  на садашњем нивоу. Ова давања износе више од сто милиона евра, односно око 16 одсто буџета. Волим да поредим Београд са Прагом, где су цене карата и дотације за јавни превоз сличне, али субвенције за ту намену чине свега четири одсто годишњег буџета главног града Чешке. Наредне године планиране су и велике субвенције за обданишта, скоро десет одсто, а знатна средства намењена су и за социјална давања. Кад је реч о развојном делу буџета, неки пројекти се завршавају, а неки ће се наставити наредне године. Извесни пројекти су школа у Вишњичкој бањи, малтене нов објекат у Овчи, завршетак једног од два планирана обданишта и друго. Криза, нажалост, није прошла и она и те како погађа Београд, па је буџет далеко иза оног из 2006. и 2007. године. Ипак, средства којима располажемо трошићемо на најбољи могући начин – рекао је градоначелник.

Како је истакао, задужење је тренутно нешто више од 500 милиона евра и град има потенцијал да се задужи још толико. Следеће године планирано је да буде враћено око 52 милиона евра, док је ове године враћено 35 милиона. Тога грађани нису ни били свесни, казао је Ђилас, али су и те како свесни нових трамваја, тролејбуса, мостoва, обданишта и школа. Све домаће и стране банке које тренутно послују у нашој земљи Београду нуде кредите, што показује да су сигурне да град то може да врати. Кредитима се приступа изузетно пажљиво и узимају се искључиво за реализацију инфраструктурних пројеката, као и улагања у јавни градски превоз, закључио је градоначелник.

Председник  Скупштине града Александар Антић истакао је да су у буџету реално сагледани приходи и да град наставља с политиком развоја и социјалних давања.

– Буџетски корисници ће остваривати своја права у мери сходно ситуацији у којој живимо, те ћемо имати штедњу у делу јавне потрошње, која ће нам омогућити да наставимо и велике развојне пројекте. На ове потоње одлази 35 одсто буџета, а за субвенције и социјална давања намењено је 30 одсто укупних средстава. Београд мора да се развија и за велике развојне пројекте мора да користи кредите Светске банке и европских банака. Нема ниједног великог града у Европи који капиталне пројекте финансира из сопствених прихода, тако да он не чини ништа што је атипично – рекао је Александар Антић.

Београд има потенцијал да може да враћа кредите. Град води веома рестриктивну политику према задуживању и на тај начин се понаша одговорно, али развој престонице не сме да стане јер он омогућава привредни напредак, закључио је Антић.

Према речима Ренате Милић Радујко, градске секретарке за финансије, која је образлагала одлуке, укупни приходи и примања за наредну годину износе око 87,9 милијарди динара, од чега су буџетска средства око 72,7 милијарди, сопствени приходи и примања од продаје нефинансијске имовине око 14 милијарди и донације око 1,1 милијарде динара. Укупни расходи и издаци износе око 96,9 милијарди динара, те је предложено да буџетски дефицит за наредну годину буде нешто мање од девет милијарди динара.

– Дефицит је у паду, што је добар показатељ, и он се финансира из средстава домаћих или иностраних задуживања. У  наредној години град планира да повуче безмало 683 милиона динара кредита од домаћих банака за реализацију 14 пројеката, као и око 10,9 милијарди динара кредита од Европске инвестиционе банке и ЕБРД-а. Ови пројекти углавном се односе на изградњу приступних саобраћајница за мост на Ади, пројекте обнове града Београда и унапређење јавног превоза и саобраћајне инфраструктуре. У текућу буџетску резерву убрајају се средства од 400 милиона динара, а у сталну буџетску резерву у износу од 20 милиона динара –  рекла је она.

Укупан обим јавнх средстава буџета града и градских општина у наредној години  износи 96,9 милијарди динара, од чега општинама припада око 11,3 милијарде динара. Највише новца намењено је општини Обреновац – 1,7 милијарди динара и Старом граду око 1,2 милијарде динара, а најмање средстава добила је општина Сопот  – 316,6 милиона динара.

Одборници су донели и одлуке о одређивању зона на територији Београда, локалним комуналним и локалним административним таксама, висини стопе пореза на имовину, накнадама за коришћење и уређивање грађевинског земљишта, те о финансирању програма, пројеката, инвестиционих активности у 2013. и 2014. години, као и о отпису споредних пореских давања, казни и трошкова пореско-прекршајног поступка.

 Александар Антић је појаснио да су усвојене све пратеће одлуке које треба да обезбеде пуњење буџета.
– Зa грађане је важно да нисмо повећали ниједан од видова комуналних давања и такси које Београд убира. Иако смо имали право да их повећамо у износу од шест одсто, узимајући у обзир тренутак и кризу која погађа све, одлучили смо да све таксе остану на нивоу из 2011. године,  чак смо извршили и умањење појединих – прецизирао је Антић.

Он је истакао да ће фирмарине бити умањене за 20 одсто, а за сва нова предузећа у наредној години чак 99 одсто.