Ненад Богдановић – градитељ с душом уметника

Књига „Ненад Богдановић, градитељ с душом уметника”, својеврсна ретроспектива рада првог човека Београда од 2000. до његове преране смрти 2007. године, представљена је данас у Старом двору. Уз градоначелника Драгана Ђиласа, о Богдановићу су говорили Никола Хајдин, председник САНУ, његова некадашња блиска сарадница Горица Мојовић и један од приређивача Бојан Љубеновић. Представљању су присуствовали чланови породице, сарадници и поштоваоци Ненада Богдановића.

– Ми смо народ који много брзо заборавља и зато и понављамо неке историјске грешке. Брзо смо заборавили да је Београд само пре десетак година лети био град без воде, а зими без грејања, да смо закуцавали прозоре да не би деци падали на главу, да је било свега 300 возила у јавном градском превозу и слично. Ненад Богдановић је урадио многе ствари које се на површини не виде, али захваљујући чему данас сви ми који водимо град можемо да правимо кораке од седам миља. Памтићемо га највише, ипак, по Мосту на Ади, јер да није било њега, данас бисмо и даље преговарали и држали разне скупове да ли треба да буде ту где јесте или на другом месту, да ли да има један пилон или два, стубове у води и слично. Он је пресекао тако што је послушао Николу Хајдина, јер ако било ко зна нешто о мостовима, то је он. Након тога све је припремио да бисмо ми могли да почнемо да градимо. Да је данас жив, сигуран сам да би позвао све Београђане који овај мост доживљавају као свој да нам се придруже у новогодишњој ноћи и да га, уз ватромет, шетњом званично отворе. Мост не припада ни власти нити опозицији, већ свима који у Београду живе. Београђани заправо сами себи поклањају овај мост, себи и генерацијама које ће га користити, а у исто време поклањамо се и свим некадашњим градитељима мостова јер они спајају. Жеља ми је да сви заједно будемо део нечега што је тако грандиозно и прелепо. Мост је симбол Београда и лично ћу га памтити као Ненадов мост – рекао је градоначелник Београда Драган Ђилас.    

Горица Мојовић, која је написала уводник за ову књигу, рекла је да је Богдановић био енергичан, једноставан, јасан, прецизан, промишљен и у потпуности посвећен обнови,  изградњи, развоју, улепшавању града и управљању градом. Када је дошао на власт, стање је било драматично, дугови су били велики, а у комуналним системима колапс.

– Себи и свом тиму давао је рокове од десет до петнаест дана, у којима је увек морало да се решава оно најхитније, да би одмах након тога почео да прави планове за следећу годину, за следеће четири, за будућност. Био је градитељ, али и креатор, па је лично осмислио бројне акције и системе, попут бенефиције у плаћању комуналних дажбина, изградњу непрофитних и социјалних станова, „Поправимо заједно”, јединствен тарифни систем у градском превозу и друго. Потпуно је био предан завршетку пројеката који су таворили запуштени годинама, неки деценијама, као што су Београдска арена, Југословенско драмско позориште, Светосавски храм, Позориште на Теразијама. Био је покретач, али и мотор свега што се радило. Било му је важно да се ствари завршавају, али и да се граде и раде нове. Иако га нису увек сви разумели, у планове за главни град уносио је лепоту, саосећајност и љубав. Оставио нам је у наслеђе богатији и лепши Београд и утемељио га као град будућности и на томе му хвала – рекла је Мојовићева

Никола Хајдин је подсетио на три најзначајнија пројекта које је на известан начин покренуо Богдановић: реконструкција „Газеле”, мост преко Аде и београдски метро. Београд највише може да се похвали мостовима јер су извесно технолошко достигнуће, сваки у свом времену.

Бојан Љубеновић појаснио је да је рад на књизи трајао безмало три године и да су се приређивачи одлучили на хронолошки приступ који би био својеврсни радни дневник Ненада Богдановића и његових сарадника. У њему нису побројани само најважнији пројекти него и они мањи послови, који су покојном градоначелнику били каткад значајнији. Књига је сведочанство о великом послу који је урађен, али и о човеку који је многе фасцинирао, поставио нове стандарде и правила, неуобичајеном за политичаре на какве смо навикли.

Поред Љубеновића, књигу су приредиле Мирјана Рашић и Слађана Максимовић. У књизи су коришћене фотографије Јоланде Кораћ. Уредник издања је Душан Обрадовић, а технички уредник Драгана Пантелић. Књига садржи осам поглавља, подељених по годинама од 2000. до 2007, у којима су хронолошки представљени најважнији догађаји током рада покојног градоначелника. Такође, једно поглавље посвећено је смрти и комеморацијама, а „Уместо биографије” део је у коме су речима Ненада Богдановића описани његов живот и рад.

Коришћени су материјали Службе за информисање града Београда и „Студија Б”, али и бројних других медија који су годинама пратили Ненада Богдановића. На промоцији је приказан кратак филм који је за ову прилику припремила новинарка „Студија Б” Јасмина Јончић, а изводе из књиге читао је Светозар Цветковић.