Драган Ђилас: Град наставља да ради у интересу Београђана
Град Београд је захвалан на препорукама и сугестијама из извештаја Државне ревизорске институције о завршном рачуну градског буџета како да буде ефикаснији и бољи, изјавио је градоначелник Београда Драган Ђилас на данашњој конференцији за новинаре. Он је истакао и да су неке од ових сугестија већ примењене.
– У извештају се наводи да смо предшколским установама за плате васпитачицама у 2010. години исплатили 2, 96 милијарди динара више него што то закон прописује. То значи да ревизор сматра да плате васпитачица не треба да буду од 35 до 38.000 динара, како је данас, него треба да буду на нивоу од 20.000 динара. Свако добронамеран мора да се запита да ли заиста можемо дати некоме да чува децу и брине о њима скоро десет сати дневно и да га за то платимо 20.000 динара. Мислим да не можемо и зато је наша одлука била да плате буду овакве. Мишљење које смо добили од Министарства просвете показује да град Београд, у складу са Законом о образовању, има право да исплати плате ако има средстава за то. Имајући то у виду, ми сасвим сигурно нећемо прихватити препоруку уколико ревизор остане при свом ставу да смањимо плате васпитачицама. Од Министарства финансија смо добили потврде да су плате које су исплаћиване у граду Београду биле у складу са правилима и у складу са платама које се исплаћују на републичком нивоу – истакао је Ђилас.
Он је подсетио да је у граду за последње три и по године доста урађено и да је нека од мера које су донете било и смањивање плате постављеним и изабраним лицима за 20 одсто.
У извештају има примедаба, додао је, попут оних да град не треба да купује нафту и угаљ за све школе и обданишта, него треба појединачно свакој школи дати новац да сама спроводи набавку.
– Мислим да је јасно да збирна набавка смањује цену и гарантује да ће деца имати грејање. Када бисмо то разбили на више малих набавки, сасвим је сигурно би када почне грејна сезона део набавки био оспорен, не би било грејања, а цена би била већа. Овде ћете наћи и примедбе да нисмо у буџету планирали пет милиона динара за помоћ Јапану, за ублажавање последица земљотреса, као и то да смо погрешили што паркирање у Београду наплаћује ЈКП „Паркинг сервис”, него да то треба да буде такса за заузеће јавне површине која ће се уплаћивати у градски буџет. То би значило да свако ко се паркира добије уплатницу и са њом иде у пошту или у банку да уплати таксу. У извештају се наводи као грешка што нисмо дали донацију „Железницама Србије” за БГ воз, па да они сами тај пројекат завршавају. Наш став је био да све то ми финансирамо. Захваљујући томе данас 25.000 људи користи БГ воз, а ми добијамо захтеве да се ова линија што пре даље прошири. Ако ревизор напише да смо поделили милијарду динара пензионерима, квартално, од укупно 16.000 динара и да то нисмо урадили у складу са законском процедуром, морам да кажем да ћемо да наставимо да дајемо по 4.000 динара пензионерима зато што сматрамо да они који имају пензију мању од 16.000 динара месечно од тих пара не могу да преживе. Нећу да прихватим да град Београд нема право да једном полицајцу сваког месеца да награду „Полицајац месеца” у висини једне плате и да је то супротно нашим надлежностима и овлашћењима. Нећемо да прихватимо да немамо право да дамо запосленима у „Првој искри” у Баричу, који су доживели катастрофу и хаварију, а онда постали највећи извозници у тој области, по 5.000 динара награде за најбоље извознике из те области. И нећу да прихватим да не можемо из резерве да дамо кад нам се обрате неке невладине организације или нека удружења деце са хендикепом која треба да направе концерт на „Коларцу” неколико стотина хиљада динара за то. И нећу да прихватим да немамо право да, ако Бата Живојиновић прави монографију о себи и свом животу, ми немамо могућности да у томе помогнемо – прецизирао је Ђилас.
Према његовим речима, ревизор је оспорио то што град за велике ствари у јавним набавкама функционише кроз рестриктиван поступак, који је по стандардима ЕУ потпуно једнак отвореном поступку, потпуно транспарентан, јаван и потпуно легалан.
– Онај ко испуни све референце улази у други круг, они који су у другом кругу моћи ће да конкуришу и појаве се на тендерима које расписујемо. То значи да 20 фирми у Београду може да се пријави за то да обнавља или гради школе, а за асфалтирање може да се пријави девет конзорицијума са 21 фирмом које су у њему. То је довело до тога да смо асфалтирали, за три и по године, стотине и стотине километара. Затекли смо цену за асфалтирање у Београду од 1.387 динара за квадратни метар, а данас је та цена 1.020 динара. Тада је асфалтирање коштало 16,83 евра по тадашњем курсу, а данас кошта 9,78 евра. И пошто асфалтирамо за 60 милиона евра годишње, сваке године уштедимо око 40 милиона евра. Желимо да водимо град на начин да буде ефикасан, да штедимо, да знамо где нам иде сваки динар али и да тако и наставимо. Не желимо да нам неко објашњава да не можемо да купимо тролејбусе за градски саобраћај, пошто то једноставно није реално. ГСП „Београд” већ субвенционишемо и они то сами не могу да ураде – казао је градоначелник.
Како је истакао, град ће све препоруке и примедбе, од којих је већина техничке природе применити. Ако је неко негде покушао да избегне и прекрши закон да би за себе остварио било какву корист, бићемо захвални онима који нам то пријаве. Наставићемо и сами да се боримо против тога, попут акције народних кухиња, где смо раскинули уговор и ангажовали војску која је већ почела да испоручује оброке, а захваљујући томе ћемо на годишњем нивоу уштедети и до милион евра.