Пројекат „Приче о Београду” у Кули Небојша

У оквиру пројекта „Приче о Београду”, Мирјана Ђурђевић говориће сутра у 19 часова у Кули Небојша о књизи „Каја, Београд и добри Американац”. Јавно предузеће „Београдска тврђава” покренуло је пројекат „Приче о Београду”, с циљем  да промовише културно наслеђе Београда и подунавских земаља и унапреди сарадњу у области културе и ревитализације споменичког наслеђа кроз савремено уметничко стваралаштво. 

Пројектом се у разговорима с писцима и стручњацима из различитих области културе промовишу књижевна дела домаћих аутора. Циљ је успостављање новог садржаја у ревитализованом простору Куле Небојша и промоција Београда и река на чијим обалама лежи. Право место да се започну „приче о Београду” управо је Београдска тврђава – место које је током два миленијума дуге прошлости било историјско и урбано језгро из кога се развио модерни Београд. О књизи ће говорити и Анђелка Цвијић.

Мирјана Ђурђевић је атипична списатељица. Њена проза не припада крими-романима, иако се жанром поиграва. Романи јој нису ни типично женско писмо, као што ни њене главне јунакиње немају сличности са корпусом женских ликова у српској прози. „Каја, Београд и добри Американац” није класичан историјски роман, иако обухвата период од 1927. до 1945. пратећи кратки историјат суживота Београђана са Калмицима, будистичком заједницом која се бежећи од Октобарске револуције доселила на ове просторе, а потом опет, бежећи пред нацизмом, нестала, не оставивши готово никаквог трага, чак ни у сећањима самих Београђана који за њих као да нису ни знали. Главна јунакиња радозналог и еманципованог духа, енергична списатељица Мица Ђурђевић, алтер его саме ауторке, издваја се као веома атипична појава у свом ангажману да помогне калмичкој девојчици Каји, такође лику веома особеног карактера.

Мирјана Ђурђевић на духовит начин провоцира савременог читаоца да преиспита сопствене ставове и навике да се ствари посматрају поједностављено, типолошки, из угла уврежених представа и предрасуда. У том смислу, „прича о Београду у коме сте пропустили да живите“, како гласи поднаслов романа, доживљава се и као прича о Београду у коме управо живимо и који се одиста не разликује много од оног пређашњег у неким главним цртама на које се роман фокусира.