Представљен План пошумљавања општина Сурчин, Земун и Лазаревац

Пројекат „План пошумљавања Београда, општине Сурчин, Земун и Лазаревац”, који је урадио Шумарски факултет, а финансирао Секретаријат за заштиту животне средине, представљен је данас у згради Градске управе у Улици 27. марта. Градски секретар за заштиту животне средине Горан Триван подсетио је да су у протеклој години, када је и донета Стратегија пошумљавања Београда, посађене саднице на око три стотине хектара, а да је за ову годину план још амбициознији.

– Најважнија ствар која се тренутно у Београду ради јесте пошумљавање јер је оно мост за будућност. План нам је да површине под новим шумама ове године буду бар дупло веће него лане. Потврда да радимо праву ствар јесте награда секретаријату за најбољу институционализовану кампању протекле године, али и истраживање јавног мњења по којем чак 17 одсто Београђана сматра да је озелењавање један од најважнијих послова града. Пошумљавање, било као формирање нових шумских површина и обнављање постојећих или путем пројеката мањих „урбаних џепова”, озелењавање кровова и фасада, јесте питање мњења, струке и преживљавања на овом простору и зато је веома озбиљна ствар, која захтева ангажман свих нас – рекао је Триван.

Др Милан Медаревић, декан Шумарског факултета, истакао је да је тренутна пошумљеност Београда нешто испод 16 одсто, а да је план да се за десет година пошумљеност београдског атара повећа за 5.600 хектара. За Србију та бројка је око 90.000 хектара, то јест око 9.000 хектара годишње, у чему Београд партиципира са пет до шест одсто. 

– Кад је реч о територији ове три општине, за које је израђен план, водило се рачуна о усклађености, на првом месту, са водопровредним и пољопривредним ресурсима. Тренутна пошумљеност највећа је у Лазаревцу и износи 18,5 одсто, у Сурчину је 11,1 одсто, а најмања је у Земуну 1,8 процената. Планирано је да се овде комбиновано примене селективно пошумљавање, формирање нових шумских површина, заштитних шумских површина и зелених површина у насељеним деловима општина, а за пет година очекујемо и праве ефекте умрежавања Сурчина и Земуна проширивањем постојећих шума по блоковима – рекао је Медаревић.

У Сурчину је тако планиран 671 хектар шумских површина и нешто више од деветнаест хиљада квадратних метара дрвореда у урбанијим деловима општине, а у Земуну 27,2 хектара и 41,4 хиљада квадратних метара. Лазаревац је специфичан због угљенокопа и саобраћајних токова, али тамо, ипак, има и највише могућности за нове површине под шумом, те је планирано око 1.660 хектара.