Рециклажни центар у Орловском насељу – сигуран посао за сакупљаче секундарних сировина

Градоначелник Београда Драган Ђилас, председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић, шеф делегације Европске уније у Београду Венсан Дежер и представници Светске здравствене организације, амбасада Норвешке и Краљевине Шведске обишли су данас Задругу за сакупљање секундарних сировина у Орловском насељу на Звездари.

– Заиста сам поносан на то што смо у Београду успели да направимо овако нешто, пре свега за ромску популацију, и захвални смо свима који су нам у томе помогли, од Светске здравствене организације до Краљевине Шведске, Норвешке, Европске уније и Уједињених нација и, наравно, људима са општине Звездара. Велику захвалност дугујемо и нашим суграђанима Ромима који су отворено прихватили наше предлоге за сарадњу и данас смо заједно дошли до овога што видимо. Овде смо били пре отприлике 14 месеци, кад смо отварали овај центар, тада је у њему радило 12 људи, а данас сталан посао има 20 наших суграђана. Задруга има 130 коопераната који са њом сарађују, а 250 компанија и представника локалних самоуправа такође су део овог пројекта. Од њих узимамо ове сировине и то је заиста добар показатељ како неке ствари могу да се промене. Захваљујући донаторима, у Београду ћемо добити још три рециклажна дворишта у насељима Макиш и Раковица, где су расељени наши суграђани који су живели испод „Газеле” и у насељу Сурчин, као и још три на територији Србије. Оно што је важно јесте да у овом и насељима која смо направили има много деце која су кренула у школу. Тако 120 деце која су живела испод моста „Газела” данас завршавају неке од разреда основне школе, а више од 20 је у некој предшколској установи. Сви имају здравствене књижице, примају социјалну помоћ и са њима раде здравствени или ромски асистенти – рекао је Ђилас.

Мирко Цветковић, председник Владе Републике Србије, рекао је да је последњих година преполовљена смртност одојчади и деце који живе у ромским насељима у ромским насељима, побољшана здравствена заштита и образовање, а да ова задруга представља помак у економском укључивању које треба да се примени и у другим деловима Србије.

– Влада Републике Србије је од самог почетка подржавала активности на укључивању ромске популације у заједнички живот. У том контексту је 2009. године донета стратегија која се односи на ромску популацију и потом је начињен читав низ акционих планова. Захвалио бих свима који су учествовали у овом пројекту, како донаторима тако и званичним институцијама, граду Београду и свим другима који партиципирају у пројекту – рекао је премијер Цветковић.

Венсан Дежер, шеф делегације Европске уније у Београду, рекао је да се врло често говори о инклузији Рома, а да се и овом примеру то и јасно види.

– Нормалан живот значи имати посао, овде људи заједно раде, имају уговоре и зарађују за себе и своје породице. Ово је прави пример инклузије и драго ми је да сам данас овде са својим колегама премијером Цветковићем и градоначелником Ђиласом, са којима сам заједнички подржавао пројекат рециклажног центра. Када имате ситуацију у којој републичка влада, град Београд и донатори раде заједно, онда заиста видите озбиљан помак у положају Рома у Београду. Морам нагласити да овај проблем није само ваш, имамо га и ми у целој Европској унији и ово је добар пример како се ствари могу решавати на позитиван начин – рекао је Дежер.

Продан Васил, председник Скупштине задругара, рекао је да су досадашња искуства са радом задруге више него повољна и да дају наду да ће то постати делатност са извесном будућношћу.

–  Свако ко је овде запослен има обавезу да шаље децу у школу и зараде су такве да се од њих може живети. У овом тренутку, потребно нам је што више клијената како бисмо имали што стабилнију позицију и како бисмо могли да обнављамо задругу, запошљавамо нове чланове, не само Роме већ и све друге који су заинтересовани

Златко Маринковић је један од 20 радника у задрузи, а према његовим речима, у њој ради од оснивања.

– Целог живота се бавим овим послом, а у задрузи сам од почетка и један сам од њених оснивача. Овде немамо одређено радно место, сви радимо све, возимо, товаримо, балирамо, истоварамо. Од нас 20, четири су жене и њих ипак мало штедимо, нас мушких има довољно да не морају да раде јако тешке послове. Желео бих да замолим своје суграђане да колико год могу сортирају отпад који бацају, јер нам то умногоме олакшава посао, а резултати су битни за целу заједницу – каже Златко.

Зорица Николић, једна од четири жене које раде у задрузи, рекла је да су сви чланови равноправни и да је слога један од кључних елемената за успех на послу.

– Иако нема поделе посла, и сви све радимо, драго ми је што колеге ипак не поштују увек то правило, па на себе преузму посао који је ипак физички тежи. Најважније је да имамо сва права из радног односа, плату, радни стаж, осигурање, то је данас нешто што се много цени и не губи тако лако – рекла је Зорица.

Први рециклажни центар отворен је децембра 2010. на општини Звездара и простире се на површини од двеста квадратних метара. Након тренинга, који су прошли сви запослени задругари, центар је почео да ради фебруара 2011. године. Циљ овог пројекта јесте да се обезбеди могућност стицања прихода за живот на безбедан начин, стварањем дугорочног запослења за сакупљаче отпада, као и да се побољша рад и живот њиховим организовањем у задруге за скупљање, сортирање и третирање отпада.

Овај пројекат имплементирају Светска здравствена организација (WХО), Међународна канцеларија за миграције (ИОМ) и Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС).