Нови симболи Београда на градским платоима

Необично звучи да Београд има „тотеме”, али у нашем случају реч је о новој идеји посебног обележавања платоа који носе имена знаменитих личности. У главном граду на тај начин обележени су платои Слободана Јовановића – испред Правног факултета и Ђоке Вјештице – код „Београђанке”. Како каже Дејан Васовић, градски архитекта, жеља је била да такви платои не буду означени само стандардном плочом.

– Људи који су на било који начин задужили наш главни град заслужили су да, осим назива платоа или тргова, где би била постављена обична плоча с њиховим именом, добију и трајније обележје које говори више о њиховом животу и делу. Тако смо практично добили нове симболе Београда на посебном, осветљеном стубу са урезаном сликом, биографијом, познатим мислима, који су атрактивни и дању и ноћу. За почетак „тотеме” су добили Слободан Јовановић и Ђоко Вјештица, а град ће наставити са оваквим начином изражавања пијетета значајним личностима – истиче Васовић.

Како то практично изгледа објашњава Марко Басаровски, дизајнер који је осмислио пројекат. Контакт с градом остварио је на фестивалу „Миксер”, где је учествовао као један од руководилаца радионице младих српских дизајнера за соларне пуњаче. Од идеје до реализације новог начина обележавања платоа није прошло много времена, а било је неколико варијанти. Та прва решења била су једноставнија и скромнија, а коначно је изабран око два метра висок стуб, у облику књиге, са страницама од по осамдесет центиметара.

– Спољна страна је од природног алуминујума, пластифицираног у плавој боји која је градски стандард за обележавање тргова и улица. Унутрашњост је од коријана, који представља најновију генерацију материјала погодног за фасаде јер је изузетно отпоран на атмосферске утицаје, повољан за одржавање и леп због гранита и алуминујума од чега је углавном сачињен. Текст на њима добио сам од институција које су и најупућеније у живот и рад ових људи, то јест од Правног факултета и Студија Б. Ова два човека су доста различита, али свакако заслужују признање. За сада су у Београду постављена два обележја, а највероватније ће следећи бити посвећен Душку Радовићу – прича Басаровски.

Осећај је фантастичан, коментарише он резултат свог рада, јер кад се родиш, одрастеш и одабереш да живиш у Београду желиш и да оставиш неки траг. Скромно, не осећа да попут великих архитеката оставља нешто грандиозно за будућност овог града, али би волео да бар малим делом учествује у томе. Жеља му је да се неки од оваквих симбола нађе и у Новом Београду, за који је лично везан и који је у времену када је настајао био доста напредан као концепт, безмало визија будућности.